Amerikanci o paradoksu Đoković

Najnoviji broj „Njujorkera”, američkog nedeljnika sa najvišom novinarskom reputacijom, donosi pred početak Ju-Es opena, portret Novaka Đokovića na devet stranica, u kome se prepliću njegovi citati sa mišljenjem teniskih stručnjaka o njegovoj igri, ali se podrobno govori i o njegovom temperamentu, patriotizmu, o detinjstvu u Srbiji i njegovim stavovima.

„On je atleta, profesionalni teniser, visok 188 centimetara, težak 79 kilograma. Njegove gumaste izbrazdane noge podsećaju na ’tvizlers’, izuvijanu američku čokoladnu poslasticu. Uskog vrata i jake oštre kose, liči pomalo na Pjera, njegovu pudlicu koju vodi svuda sa sobom. Ima smisla za humor. Pre nekoliko godina postao je poznat i kao imitator. Imitirao je Rafaela Nadala kako izvlači šorts iz zadnjice; u Bratislavi je prošle godine napunio svoju majicu peškirima i podizao svoju imaginarnu suknjicu. Bila je to Đokovićeva izvedba Serene Vilijams. Govori odlično pet jezika, dopadaju mu se svi štosevi i gegovi.

Onomad, posle meča, stavio je na glavu periku sa afro-frizurom i igrao uz ’Get Lucky’. Knjiga u kojoj je nedavno uživao jeste ’Tajna’, Ronde Birn. On, veruje u tu filozofiju života”, ovako Lorin Kolins, nekadašnja novinarka „Voga”, opisuje Đokovića

Povratak na teren gde je izviždan

„On je Srbin, ali živi u Monte Karlu. Kada je osvojio Vimbldon, 2011, stotina hiljada ljudi skupila se ispred gradskog parlamenta u Beogradu da to proslavi. Nosio je beli blejzer, bila je to najlepša noć u njegovom životu. Predsednik Srbije rekao je da bi Đoković mogao da osvoji najvišu funkciju u državi. Neko vreme se pričalo da je Đoković otkupio celokupnu količinu sira od magarećeg mleka, koji se proizvodi u Srbiji.

Već 85 nedelja on je prvi teniser na svetu. Osim Vimbldona osvojio je 36 ATP titule, uključujući jednu na Ju-Es openu, i tri uzastopne na Australijan openu. Mnogi misle da je 2011. odigrao najbolju pojedinačnu sezonu u celokupnoj istoriji tenisa. Tada je pobedio u sedamdeset od sedamdeset šest mečeva, pobedivši u 41 uzastopnom meču.”

Posle uvodnih napomena, autorka se bavi Đokovićevim igračkim i drugim osobenostima:

„Lupka loptom milion puta pre nego što servira, izgleda kao da klizi po ćoškovima terena. On je čovek origami, presavija se u struku da bi izvukao drop šot, lovi zvezde da bi vratio visoki forhend, diže svoju nogu iza glave kao u arabeski. Zamahuje, kidiše, obrušava se, pikira.”

Decenijska dominacija Federera i Nadala jedan je od razloga što Đoković nije prirastao srcu svim ljubiteljima tenisa.

„Dominantan je, ali nije široko obožavan. Oni koji ga mrze zovu ga ’Đokobič’. Jerži Janovic, poljski igrač, nedavno je rekao da je Đoković ’obmana’. Ali sada kada je ugasla slava bipolarne teniske sile Federer–Nadal, koja je fiksirala tenis protekle decenije, ljubav za kojom čezne mu je u domašaju. Ove nedelje u ’Flašing medouzu’, gde je jednom izviždan, Novak Đoković će pokušati da potvrdi svoju vladavinu.”

Reporterka se vraća na Đokovićeve početke primećujući da je u sportu fizička zrelost neusaglašena sa emotivnom i da je malo verovatno da će karijera bilo kog sportiste cvetati u savršenoj harmoniji sa procvatom njegove samospoznaje. Zamislite kako bi to bilo kad bi političari ili biznismeni postizali vrhunac u profesionalnoj snazi, samo nekoliko godina posle adolescencije. Rafael Nadal u svojoj autobiografiji (2011) piše da je „duboko svestan koliko je kratak život profesionalnog sportiste”.

„Ne mogu da podnesem pomisao da ću proćerdati neku šansu koja mi se više nikada neće pružiti”, piše Nadal i dodaje: „Znam da neću biti srećan kada se završi moja karijera i zato želim da uradim što više dok ona traje.”

Đoković i njegova familija bili su spori u prihvatanju teniskih kodova, ocenjuje reporterka.

Čovek kome je neprijatno na koktelima

„To je sport čiji je prestiž izveden iz razumevanja džentlmenske igre. Oni koji ga ne vole zameraju što Đokovićevi roditelji nose majice sa likom svog sina kad navijaju za njega. Umerenost je fetiš u tenisu. ’Voleo bih da (Đoković) bude skromniji, umereniji na terenu, da ga vidim onakvog kakvi su Nadal ili Federer u tom pogledu’, rekao je 2011. Australijanac Roj Emerson, bivši teniski šampion. ’Suviše je tog busanja u grudi i urlanja kad pobedi.’”

Reporterka iznosi i primere neumerenih izjava njegovih roditelja:

„Istina je da Đokovićevi roditelji umeju da budu odbojni („Kralj je mrtav, živeo kralj”, rekla je Dijana, 2008, kada je Đoković pobedio Federera, i predvidela da će njen sin uskoro biti broj jedan).”

Po oceni „Njujorkera” ni njegovo okruženje ne zrači dignitetom. Kada su slavili 2011. pobedu na Madridskom openu, obavili su srpsku zastavu oko „leksusa”. Dok je Đoković slavio, Marijan Vajda, njegov četrdesetšestogodišnji trener popeo se na haubu automobila.

Đokovićev senzibilitet, po oceni poznavalaca teniskog bontona, koju „Njujorker” prenosi, više priliči fudbalskom stadionu nego kantri klubu:

„On je kao čovek kome je malo neprijatno na koktelima i zato mora da uradi nešto različito kako bi se malo opustio”, rekao mi je Tomas Ros. „Ako se za Federera može reći da je fokstrot majstor, Đoković je igrač u Harlemu.”

U ovakvim primedbama, reporterka prepoznaje primesu kulturološke superiornosti i nelagodnost što je Đoković izmakao pravilima čuvara tenisa. To je možda naznaka, pretpostavlja autorka, da on nije pravi Evropljanin, „šampion koji ne poštuje tradiciju na onaj način na koji to radi energični Španac ili elegantni Švajcarac”.

U objašnjenju fenomena „Đoković”, „Njujorker” veliki značaj pripisuje momentu kada je počeo da se penje na teniskim listama:

„Đoković je uleteo u teniski vrh u eri Federera i Nadala, koji su gajili najveći i najsentimentalniji rivalitet u istoriji tenisa, a možda i sporta uopšte.”

Što bolje igra to ga manje vole, piše autorka teksta, koja to naziva paradoksom njegove karijere. Igrom pogrešnog trenutka, on je, kako se to naslućuje iz ovog obimnog istraživačkog novinarskog teksta, „razbijač” dvojnog rivalskog modela (Federer i Nadal).

O Nikoliću i Srebrenici

Uz detaljni uzbudljiv opis Đokovićevog meča sa argentinskim igračem Huanom Martinom del Potrom, najdužim polufinalnim mečom u istoriji Vimbldona, autorka posvećuje pažnju Đokovićevim problemima sa astmom, promeni u ishrani, dnevnom ritmu i nama dobro poznatim detaljima iz njegovog detinjstva i porodičnog života. Ona se u posebnom odeljku osvrće na Đokovićevu sadašnju zrelu fazu i njegov odnos prema Srbiji.

„Đoković je bez sumnje patriota. Pitala sam ga šta misli da li je on pomogao da se promeni imidž Srbije i da li je potrebno da se slika o Srbiji promeni. ’Da’ rekao je. ’Ja ne pokušavam da sudim o ljudima koji pogrešno misle o Srbiji, već verujem samo da su loše informisani. Hoću da kažem da Srbija ne zaslužuje ovakve prikaze u svetskim medijima. Kao neko ko je odrastao u Srbiji, ko poznaje istoriju ove zemlje, znam koliko je nepravde naneto našem narodu.’”

Autorka priznaje da možda nije bila fer kad ga je pitala da li se slaže sa odlukom predsednika Tomislava Nikolića da se u aprilu izvini za masakr osam hiljada Muslimana, koje su srpske trupe počinile u Srebrenici 1995.

On je na njeno pitanje odgovorio ovako:

„Hajde, molim te, da ne govorimo o tome. Ja zaista ne želim da ulazim u to, jer bilo šta da o tome kažem, može da se razume na vrlo pogrešan način, i jedino što mogu da kažem jeste da je rat najgora stvar koju čovek može da doživi.”

Tekst se završava gala večerom koju je Đoković u Londonu priredio sa svojom verenicom Jelenom Ristić, da bi prikupio pare za svoju fondaciju. Pare iz fondacije koju vodi Jelena Ristić, sa masterom iz menadžmenta sa Bokoni univerziteta iz Milana, biće uložene u rano obrazovanje dece u Srbiji, navodi nedeljnik.

„Dolazim iz Srbije gde se mnogo dece ne usuđuje da sanjari i mašta, ali ja sam uvek verovao da smem da sanjam o velikim stvarima. I tako imam i veliku zamisao o ovoj fondaciji i o mojoj zemlji”, rekao je Đoković na ovoj gala svečanosti.

Za razliku od Nadala, zaključuje autorka, Đoković predviđa srećnu budućnost kad prestane da igra. I baš kada je počeo da priča o kupovini kuće i svojoj budućoj porodici, njegov lični asistent ga je pozvao, kola su ga čekala i veza se prekinula.

Priredila Z. Šuvaković