Jovanka se plašila da izađe iz kuće

Za deceniju i više, od kada radi na najvišim državnim funkcijama, potpredsednika vlade Rasima Ljajića ljudi najviše pitaju za Jovanku Broz. „Ne samo u poslednjih nekoliko dana, od kada je smeštena u bolnicu, već je to počelo kad sam prvi put bio kod nje 2005. godine”, otkriva u razgovoru za „Politiku” Rasim Ljajić.

O zdravstvenom stanju najpoznatije pacijentkinje Urgentnog centra na želi da daje informacije, jer, kako kaže, na to nema prava.

– Ne mogu da dajem takve informacije, jer se žena bori za život. Nismo komunicirali, bila je priključena na kiseonik. Lekari su želeli da je probude, ali ja nisam dao. Bila je u polusvesnom stanju, budila se na dodir, ali ja nisam hteo da je bude.

Znači, nije ustajala iz kreveta?

Ne mogu ništa da govorim.

Da li imate informacije kako je sve to počelo sa njenom bolešću?

Bio sam iznenađen kada sam to čuo. Kada sam bio poslednji put u poseti, i kada sam razgovarao sa njom telefonom, nikakav utisak nije odavala da je bolesna, niti se žalila na bilo kakvu bolest. Jedino što je bilo simptomatično, kada sam je poslednji put zvao telefonom pre nešto više od mesec dana i hteo da se najavim da dođem, rekla je da sređuje kuću i da će me pozvati čim to završi. To se nikada ranije nije dešavalo. Sada mi je jasno da je ona krila da boluje i nije htela da ima kontakt sa bilo kim. Nije me pozvala ni posle toga. Očito je krila bolest.

Koliko često ste sa njom bili u kontaktu, odlazili ili zvali telefonom?

Teško je precizno reći, ali odlazio sam s vremena na vreme, ili zvao telefonom. Uvek pitam da li nešto treba.

Sećamo se vaših poseta Jovanki Broz pre nekoliko godina, kada joj je prokišnjavala kuća. Kako je to sve uopšte počelo?

Bila je zima, glumac i scenarista Žarko Jokanović me je pozvao i rekao da ona živi u jako teškim uslovima, da nikome više ne veruje i da bi jedino sa mnom htela da razgovara. Pitao je da li bih ja mogao da odem, a bio sam tada ministar za ljudska i manjinska prava Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Otišao sam i zatekao sam frapantnu situaciju u toj ogromnoj kući koja prokišnjava. Sećam se da je napolju bilo minus 11, a u kući nije bilo grejanja. Obukla je na sebe bukvalno sve toplo što je imala. U tom ogromnom prostoru, bez ikakvog grejanja, bilo je nepodnošljivo. Meni je nos pocrveneo za tih sat vremena koje sam kod nje proveo.

A ona je sve vreme tako živela?

Bukvalno. Odmah sam pozvao Službu za zajedničke poslove i obavestio Savet ministara. Služba se angažovala da to grejanje uradimo i to je brzo učinjeno, a zatim je započela rekonstrukcija krova. Tako je kuća koliko-toliko dovedena u neko pristojno stanje.

Ali, ovih dana videli smo nove fotografije koje svedoče da je kuća opet u lošem stanju...

Kuća jeste u lošem stanju. Dovodio sam arhitekte, davali su procene. Pomagao je i grad Beograd, u renoviranju je učestvovao i Dragan Đilas. Svi stručnjaci su rekli da je tu neophodna radikalna rekonstrukcija. Za to je bilo potrebno da ona izađe na neko vreme iz te kuće. To bi sve potrajalo, a zahtevalo bi i više sredstava.

Ali Jovanka nije htela da izađe iz kuće dok traje rekonstrukcija?

Mislim da bi se teško odlučila na to. Plašila se da izađe iz kuće, poučena iskustvom kada su je prošli put proterali iz Užičke i smestili u tu vilu. Plašila se da opet postoji neki scenario i da više neće moći da se vrati u tu kuću.

Kao potpredsednik vlade, da li ćete se zauzeti da se Jovanki Broz trajno pomogne?

Da vam kažem, ja se tu ne zalažem kao potpredsednik, već kao čovek. Dosta sam toga i uradio i nisam želeo da od toga pravim predstavu. Ona je žena kojoj je potrebna pomoć. Čak i da sam portir, a ne potpredsednik vlade, isto bih tako pomagao. Gledam u nju kao da je moja majka, ili bilo koja druga starija osoba. I tu nema veze ni na kojoj sam ja poziciji, ni to šta je ona bila. Generalno mislim da je država trebalo nju drugačije da tretira, kao simbol jednog vremena. Ona nije ni za šta optužena, niti je učestvovala u bilo čemu što bi moglo da utiče na njen kredibilitet. Bilo je i medija koji su me napadali, u stilu: šta će sad on tu, kada je Tito načinio velika zla Srbiji i srpskom narodu. Smatram da kao čovek imam pravo da pomažem.

----------------------------------------------------------------------

Primanja kao supruga predsednika države

Da li je Jovanka Broz imala gerontološku pomoć, medicinsku sestru, pomoć u kući, obezbeđenje?

Jedno vreme jeste, posle više nije imala. Sigurno da u poslednje dve godine nije imala pomoć, osim njenih rođaka.

Prima li ona neku penziju?

U formalno-pravnom smislu ona ne dobija penziju, ali ima redovna mesečna primanja, kao supruga predsednika države.

------------------------------------------------------------------

Seća se događaja, čak i datuma

Da li ste sa Titovom suprugom pričali o istorijskim događajima?

Jesam. Dugo, i više puta. Meni je to bilo interesantno, jer mislim da je ona najveća živa istorija tog doba. Osoba neverovatne memorije. Vodio sam jednog pripadnika Ministarstva odbrane kod nje, koji je kao mladi vojnik sreo Tita i Jovanku u Herceg Novom. I on to kaže njoj, a ona mu kao iz topa odgovori da je to bilo tog i tog datuma te i te godine, povodom toga i toga! Čovek se frapirao. I tako čitav niz događaja, koje do detalja opisuje kao da se juče dogodilo.

Jeste li pokretali i neke važne teme, događaje?

Da, ali o tome ne mogu da govorim, jer su to privatni razgovori. Mogu vam reći da su joj novinari, i domaći i strani, nudili novac samo da im da intervju, ali je ona odbijala. Pitao sam za sve što me interesuje, da čujem njeno viđenje toga. Ono što je provejavalo u svemu tome, jeste da je verovala da je bila žrtva Nikole Ljubičića i Staneta Dolanca.