Canetovo crnogorsko carstvo

Podgorica – Kada je pre petnaest dana na ostrvu Sveti Stefan biznismenu Stanku Subotiću za hotel "Vila Montenegro" uručena prestižna nagrada Američke akademije nauka u uslužnim delatnostima, čiji je predsednik Donald Tramp, građani nisu ni slutili da će se tako moćan čovek i njegovi najbliži saradnici, za svega dve sedmice, naći na udaru srpske policije i pravosuđa.

Vest o uručenju nagrade, kojem su prisustvovali Milo Đukanović, predsednik Demokratske partije socijalista i njegov potpredsednik Svetozar Marović, svi ovdašnji elektronski mediji objavili su u udarnim informativnim emisijama, dok informacija o hapšenju osam Subotićevih saradnika, i poteri za njim, nije objavljena ni u jednoj informativnoj emisiji TV Crne Gore.

Još u vreme vladavine Slobodana Miloševića, ovaj srpski biznismen je u jednom trenutku dobio podršku Mila Đukanovića, koga će potom, narednih godina, mnogi crnogorski poslanici, politički lideri, italijansko, a zatim i nemačko pravosuđe, dovesti u vezu sa nelegalnom trgovinom cigaretama – jednim od glavnih poslova Stanka Subotića. U to vreme, 1999. godine, na podgoričkom aerodromu parkiran je avion "cesna", kupljen od preduzeća "Tekstron", za koji se govorilo da ga je Subotić platio 17,5 miliona dolara, za potrebe crnogorske vlade. Potom se pojavio još jedan mali avion registrovan na Subotićevu firmu. Sve ovo je tada ispričao Subotićev pilot Ivan Babić, "koji je prebegao u SAD". Da je ova informacija bila tačna, potvrdili su kasnije odgovori na brojna poslanička pitanja u Skupštini Crne Gore koja su prosto primorala Đukanovićevu vladu da proda "cesnu".

Da je Subotić od 1995. do današnjih dana u Crnoj Gori imao dobre poslove zahvaljujući prvenstveno dobrom statusu kod prvaka crnogorske vlasti, potvrđuje i to da je njegova firma "Mia" u Crnoj Gori imala svoje istoimeno predstavništvo i da je uspešno poslovala sa državnom firmom "Montenegro tabako tranzit" (MTT). U Crnoj Gori se veruje da je preduzeće "Mia" bilo samo fiktivno u vlasništvu Đukanovićevih kumova Duška Bana i Željka Mihailovića, a da su njime, u stvari, upravljale Subotićeve kompanije sa Kipra – "Dalvič" i "Frema marketing".

Šverc cigareta kroz Crnu Goru bio je predmet istrage i Anketnog odbora Skupštine ove republike, koji je tada otkrio da je "za pet i po godina od Luke Bar, preko Jadrana na zapad prešlo 29.000 tona cigareta".

Pored skupštinskog Anketnog odbora, šverc cigareta iz Crne Gore u Evropsku uniju, istraživali su i italijanski pravosudni organi u Bariju i Napulju, kao i tužilaštvo u nemačkom gradu Augsburgu, koji su došli do gotovo identičnih podataka, kao i činjenice o "povezanosti vrha crnogorske vlasti sa kriminalnim klanovima u Italiji i Švajcarskoj".

Da su stari poslovi trgovine cigaretama učvrstili vezu između Subotića i pojedinih zvaničnika crnogorske politike, jasno je i iz objave da je nedavno postao i vlasnik dela ostrva Sveti Nikola pored Budve. Subotić je obelodanio da ima nameru da u elitni, nautički turizam Crne Gore investira 500 miliona evra. On je, tvrdi naš izvor, počeo pripreme, odnosno projektovanje dve ultra moderne marine – jedne u Budvi, a druge na pomenutom ostrvu, popularno nazvanom Havaji. U ovaj projekat investiraće zajedno sa kompanijom "MC marina" iz Budve, čiji su vlasnici, kako to tvrdi podgorički nedeljnik "Monitor", Branislav Mićunović i Miloš Marović, sin potpredsednika DPS-a Svetozara Marovića.

Pravi građevinski poduhvat najavio je izgradnjom mosta koji bi povezao ostrvo Sveti Nikola sa kopnom. Gvozdeni most, takozvana pasarela, dužine 600 i visine sedam metara, naslonjen na bedeme stare Budve, treba da poveže Subotićevu marinu od 160 i drugu u Budvi od 360 vezova.

Pored monopola u nautičkom turizmu, Subotić je u Crnoj Gori formirao i preduzeće "Futura monte", koja se bavi distribucijom i prodajom štampe, a skoro da su privedeni kraju i pregovori o kupovini preostalih firmi u Crnoj Gori koje se bave ovim poslom. Iz podgoričkog Duvanskog kombinata jedan od članova Upravnog odbora kazao nam je da je sa Subotićem postignut dogovor o preuzimanju prodajne mreže sa više od 250 objekata, kao da je bilo i pritisaka od strane pojedinih ljudi iz vrha vlasti da se cela fabrika duvana u Podgorici proda upravo njemu.