Poslovnik (ni)je samo za opoziciju

Ova naša opozicija se samo drži za kvaku, rekao je poslanik SPS-a Radovan – Raka Radović, 1991. godine, kada su tadašnji opozicionari, po ko zna koji put, demonstrativno napustili sednicu Narodne skupštine Srbije. Sadašnja vlast, međutim, ima problem da se njena opozicija umesto za kvaku, "drži" za mikrofon za skupštinskom govornicom i to tako čvrsto da je uspela da blokira rad parlamenta. Da se to ubuduće ne bi događalo, Oliver Dulić, predsednik skupštine, najavio je izmene Poslovnika, a za nekoliko dana trebalo bi da počne rad na pripremi novih pravila za poslanike.

Dulić je kazao i da bi Poslovnik morao biti usvojen konsenzusom, te da se nada da će tako biti, ali su mu iz opozicije već poručili da na to ne računa, ukoliko će se ići u restrikciju poslaničkih prava. U svakom slučaju, svi poslanički klubovi dali su predstavnike za radnu grupu koja će pripremati novi poslovnik, a, prema nekim očekivanjima, on bi mogao biti usvojen za nešto više od mesec dana.

Od ponovnog uvođenja višestranačja do danas nije bilo skupštinskog saziva koji se nije bavio Poslovnikom, a svaka izmena izazivala je "revoluciju" među opozicionarima. U prvom višestranačkom sazivu, tadašnji opozicionari su skraćivanje poslaničke diskusije sa "beskonačnog" na deset minuta ocenili kao "smrt parlamentarizma i demokratije u Srbiji". Mnogo je onih, naročito analitičara, koji su podržavali tadašnju opoziciju i njeno protestno napuštanje parlamenta, kao "jedini način da se opozicija izbori za svoja prava". Posle petooktobarskih promena, socijalisti i radikali najavili su da oni neće biti opozicija koja će napuštati skupštinu, naprotiv poručili su – "nas ćete iznositi". I zaista bilo je i iznošenja poslanika, a ovaj način "odlaska" od govornice patentirali su radikali. Dok je DOS još bio kompaktan sa svojih 176 poslanika, DSS je inicirao izmene Poslovnika, kojima je, između ostalog, uvedeno novčano kažnjavanje poslanika. Samo koji mesec kasnije, Dejan Mihajlov, tadašnji šef poslaničke grupe DSS-a, tada već opozicija ostatku DOS-a, dobijao je opomene, bukvalno, pre nego što je počinjao da govori.

Zahvaljujući Nataši Mićić, tadašnjem predsedniku parlamenta, radikali su postali najveći "humanitarci" – platili su više od dva miliona dinara po osnovu kazni koje im je Mićićeva izrekla. Ovaj novac je parlament davao u humanitarne svrhe. No, to nije sve, Mićićeva je uspela da isključi sa sednice i čoveka koji sednici uopšte nije prisustvovao, ali bio je deo poslaničkog kluba SRS-a, a ceo klub je dobio meru isključenja.

U prethodnom skupštinskom sazivu DS nije bio deo vlasti, pa je, kao i svaka opozicija, primenjivao sve mere opstrukcije. Predragu Markoviću, predsedniku parlamenta, međutim, nije ni na pamet padalo da isključuje poslanike – on je pribegavao pauzama "za konsultacije". Opet se poseglo za izmenama Poslovnika, pa je, na primer, ukinut kvorum za rad, mada je, na primer, kad je DOS doneo pravilo da sednica može da počne ako su prisutna 84 poslanika, a ne 126, cela opozicija, uključujući i DSS, najoštrije protestovala. Ipak, DSS nikad nije zaboravio kako je prošao kao opozicija kad je DOS ostao sam da vlada, pa je, u prošlom sazivu, baš zahvaljujući DSS-u, bilo mnogo više poštovanja opozicije i mnogo više dogovaranja.

Vladajuća koalicija, u sadašnjem sazivu, međutim, ima tesnu većinu i opoziciju, koja će joj, sa potpuno različitih pozicija, praviti dosta problema. Predsednik skupštine vidi rešenje u promeni Poslovnika, ali bi morao, pre toga da razgovara sa poslanicima vladinih stranaka, jer opet ima problem i s kvorumom, a opozicija mu ne pomaže da ga reši.

Posle prošlonedeljne blokade parlamenta, nekoliko analitičara pozdravilo je najavu izmena, a Vladimir Goati je kazao da bi "trebalo dati veća ovlašćenja spikeru (predsedavajućem)".

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže da je "postojeći Poslovnik najgori mogući, a što se tiče ocena DS-ovih analitičara oni bi trebalo da pogledaju Miloševićev Poslovnik i da ga uporede sa DS-ovim, pa da vide šta je demokratija".

Rade Obradović, potpredsednik parlamenta iz DSS-a, koji će raditi na pripremi teksta zakona o Narodnoj skupštini, kaže da novi poslovnik mora biti tako urađen da svaki poslanički klub i svaki poslanik imaju dovoljno vremena da iznesu svoj stav o zakonu, amandmanu, ili o bilo kojoj temi o kojoj se raspravlja. On dodaje da treba smanjiti mogućnost zloupotreba Poslovnika i ističe: "Mislim da postoji saglasnost svih stranaka oko toga". Neke najave o izmeštanju debate o amandmanima sa plenarnih na sednice odbora, Obradović ocenjuje kao nerealne i objašnjava: "Poslanik mora imati mogućnost na plenarnoj sednici da objasni rešenje iz svog amandmana, jer nema drugog načina da ubedi nekoga da glasa za to. Da li za to treba 15 minuta, ili manje, o tome se može razgovarati". Što se tiče širih ovlašćenja za predsednika parlamenta, Obradović kaže: "Predsednik je, kako je i napisano, samo prvi među jednakima. Nekim ranijim izmenama Poslovnika znatno je ojačana pozicija predsednika skupštine i mislim da ne treba ići dalje u tom pravcu."

Poslanici, svi odreda, vole da citiraju Nikolu Pašića i njegov savet da se zakoni pišu tako da budu dobri i za opoziciju, pa bi vladajućoj koaliciji bilo dobro, imajući u vidu ranija iskustva, da se seti Pašića i kod Poslovnika.

--------------------------------------------------------------------------

Patent Demokratske stranke

Opstrukciju parlamenta podnošenjem enormnog broja amandmana "patentirali" su, kao opozicionari, poslanici DS-a još u prvom višestranačkom sazivu, a do savršenstva su je doveli 1997. godine, kada su uspeli da spreče donošenje zakona o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi. Demokrate su podnele na ovaj zakon više od dve hiljade amandmana i o svakom su diskutovali svi poslanici. Debata je trajala nedeljama, a u njoj je DS promovisao još jedan novitet – deset minuta ćutanja za govornicom. Ovu inovaciju demonstrirao je Slobodan Gavrilović (DS), koji je stao za govornicu i – ćutao. Kad ga je Dragan Tomić, predsednik parlamenta, pitao hoće li početi da govori Gavrilović je odgovorio da ima pravo da svojih deset minuta za diskusiju iskoristi kako želi. "A ja ću da ćutim", rekao je.

Na toj istoj sednici demokrate su primenile još jedan vid opstrukcije – naterale su predsednika parlamenta da ih, jednog po jednog, sve isključi sa sednice zato što nisu hteli da se sklone od govornice. Ostao je upamćen Bogoljub Trkulja, koji je izašao za govornicu i rekao Tomiću: "Dogovor je da svi stojimo dok nas ne isključite. Ja imam bolesno srce, molim vas odmah me isključite, ne mogu dugo da stojim". Svi su se nasmejali, a Tomić je Trkulji izašao u susret, rekavši: "Ne želimo da nam kolega dobije infarkt". Zahvaljujući DS-u, ovaj zakon nije usvojen, sednica je prekinuta i nikad nije nastavljena, a dva meseca kasnije održani su novi izbori.