Ploče za slomivrat

Svakoga dana sve više se radujemo ulepšavanju našeg belog grada koje nadležni, shodno sveukupnim materijalnim mogućnostima, priređuju svojim sugrađanima. Mnogo je novih, okrečenih, fasada, asfaltiranih saobraćajnica, bleštavih i lepo uređenih izloga... Među tim novotarijama svakako treba upisati i popločavanje trotoara u strogom centru čaršije. Već dve godine, dorćolske i okolne ulice dobijaju novi, reklo bi se, šaroliki izgled. Crvene, crno-bele ploče, kockice raznih veličina upotpunjuju lepotu gradskog ambijenta. Sve bi to bilo, da ostane zapisano, napredno, moderno da nije jednog, po našem običaju, ali...

Mnoge od tih novotarija po trotoarima nisu izdržale probu vremena na vremenskoj distanci od godinu dana. Kako je to mogućno? – pitao bi se svaki Beograđanin. Veoma jednostavno – odgovorili bi ljudi upućeni u problematiku. Te ploče, proizvedene u Loznici, i uvek i jedino u Loznici, mada ima u Srbiji i drugih trudbenika koji rade taj isti posao, jesu izuzetno dobrog kvaliteta. Znači, ljudi kvalitetno rade svoj posao i za to ih treba pohvaliti, ne kuditi ih. One koji postavljaju te polumetarske kvadrate, a uvek isti ih postavljaju, valja priupitati: sa kojim pravom ne rade dobro svoj posao i dovode sugrađane u situaciju da se lomataju po tim  novim, modernim trotoarima? Po pločama za slomivrat. Primera za to je, zaista, sijaset. Od Bulevara kralja Aleksandra, Cetinjske, Kondine, Makedonske, Gospodar Jovanove...

Ploče pucaju napola, posle padavina naše sugrađanke na štiklama dolaze u teška iskušenja da ne polome noge gazeći po njima. Pri tom valja imati na umu da minuli zimski period nije doneo velike snežne nanose, led i poledicu.

Te proizvođače ploča, s pravom, ali i izvođače radova, s velikim pitanjem s kojim pravom, angažuju nadležni iz Skupštine grada. Da li su ih oni obavezali da kvalitetno rade svoj posao, ili im dozvoljavaju da zaluđuju Beograđane – niko nije odgovorio. Niti, po svemu sudeći, ima nameru da to učini. Računajući, valjda, da vreme neumitno gazi, pa će za dve-tri godine svi zaboraviti, mada i dalje gazeći po krševima od trotoara, ko je to učinio. Po svemu sudeći, tako su razmišljali i duvandžije, drumadžije, saobraćajni prevaranti, stečajci, fakultetlije, medicinari, farmakolozi, stečajci, građevinci i urbanisti... Pa je ipak, Bogu hvala, došlo vreme da se i te mutne rabote razotkriju, a mnogi zlodelnici pozovu na odgovornost.

Ima li pore društva, razobličene ili ne, gde korupcija ne caruje. Što bi rekli obični ljudi – da te strah uhvati da pitaš gde li je kancelarija ta i ta, a da ne spremiš da tutneš nekome sto evra i za tu banalnu informaciju.

Kao što ni gradski propisi, ili zakon ne zanimaju snabdevače gradskih dućana, poput teretnjaka, da usred belog dana, kao na primer juče u 13.30 časova, zakoče saobraćaj na uglu ulica Vlajkovićeve i Majke Jevrosime i svoju robu, pivo i sokove, unose u prodavnicu "Jabuke" do mile volje. Nervoza vozača i sirene u vozilima opominju samo stanare susednih zgrada da se opet nešto neregularno događa.

Ali, ni to opet nije tako dramatično poput prekjučerašnjeg parkiranja crnog džipa na tramvajskim šinama u Ulici 27. marta, gde je pun sat bio obustavljen tramvajski saobraćaj. Specijalni pauk je odneo vozilo, a da li će kazna za saobraćajni prekršaj od nepunih sto evra opametiti vlasnika – veliko je pitanje.

Reklo bi se, takva nam je narav. Ali, kako to da ti isti ljudi, radeći u zemljama razvijenije tehničke i saobraćajne kulture, izuzetno poštuju propise i zakone države u kojoj žive i rade?