Ljudsko telo kao platno

MADE IN CHINA
Luizijana muzeju moderne umetnosti u Danskoj ove godine je pružena jedinstvena prilika da prikaže stotinak radova iz najveće svetske kolekcije savremene kineske umetnosti, Estela kolekcije, koja do sada nije prikazivana javnosti. Ova kolekcija, sa snažnim primerima slikarstva mastilom (mastilo je baza kineske vizuelne umetnosti, slikarstva i kaligrafije) i avangarde, pruža kompleksan uvid u kinesko stvaralaštvo koji nije refleksija jedinstvenog, progresivnog umetničkog pravca. Pre je reč o umetnosti kineskih umetnika, no o kineskoj umetnosti. Kina nikad nije bila kulturno homogena – jak je uticaj vladavine Mao Cedunga kada su mnogi umetnici prebegli u Tajvan, Hongkong ili na Zapad.

Velika Kulturna revolucija (1966 – 1976) još je pojačala izolaciju domaćih umetnika. Međutim, sve se menja u kasnim godinama 20. veka, formiraju se male umetničke enklave, pogotovo u Pekingu, dolazi do razmene među kineskim zajednicama u zemlji i inostranstvu. Od devedesetih prošlog veka, kineski umetnici su uspeli da skrenu pažnju na sebe i na ono što sada gradi profil zemlje. Enormne promene u društvu ostavljaju tragove u njihovom radu, koji tretira individue u prostoru između prošlosti i sadašnjosti.

Čak i da kineska umetnost nije bila razlomljena geografski, ona je stilski podeljena (no, svima im je zajedničko nasleđe domovine). Izložba "Made in China" obuhvata slike, skulpture, fotografije, video, instalacije... Klasični subjekti, poput pejzaža, potpuno su različiti od onih na koje smo navikli u zapadnoj kulturi. Tehnika slikanja mastilom pretvara se u eksperiment, ljudsko telo postaje platno, kaligrafski simbol postaje čista apstrakcija.

Izložba je podeljena u sedam tematskih celina. Prva, i možda jedna od najimpresivnijih, jeste "Predsednik Mao sa nama". Na delima je vidan uticaj Kulturne revolucije, traume režima ali i ironijska distanca prema prošlom. Devedesetih 20. veka pop-umetnici su u svojim delima devalvirali političke ikone i revolucionarne heroje. Kombinovali su ih sa komercijalnim prizorima poput video-rada "Q3" Fenga Mengboa iz 1999. Umetnik Yue Minjun stvara sliku "Predsednik Mao ide u Anjan" (2003). Reč je o jednoj od najpoznatijih Maovih slika tokom Kulturne revolucije, koja je štampana u milionima primeraka i ispunjavala javne prostore, prikazivala je mladog, jakog i idealističkog Maoa. U ovoj verziji ostao je samo pejzaž, predsednika nema. Ostala je ljuštura njegove uniforme, koja čini skulpturu "Ogrtač ostavštine" (1997) autora Sui Jianguo. Treba pomenuti i sliku Zenga Fanzhia "Predsednik Mao sa nama", koja prikazuje Maoa kao pionira sa dvoje dece u travi, zamagljenih lica.

Temat "Kod kuće" čine dela koja oslikavaju pokušaj uspostavljanja novog identiteta u deilogizovanoj Kini. upotrebljena je i fantastika. "Kina u pokretu" pokazuje novu Kinu na ostacima prošlog. Mladi umetnik Chen Shaoxiong na fotografijama prikazuje makete kineskih ulica ispred realnih ulica Berlina, Pariza... Maketu uličnih scena – kola, reklame, bicikli, radnici... – onoga što je van pažnje većine ljudi, autor fotografiše ispred prave ulice. Tako pravi "istinitije" slike na kojima se vidi dinamika menjanja gradova kao i sveta uopšte. Preplitanje kineske ulice i ulice u Berlinu ("Treća ulica – Gedachtniskirche, Berlin", 2001) ukazuje na aktivno traženje kineskih umetnika za globalnom pozicijom koja zadržava individualni pečat. Komentar na urbanu situaciju i sveprisutnu urbanu sredinu čest je subjekt mnogih kineskih umetnika.

Sledi "Paranoja" kao posledica starog režima u kojima je nadgledan i kontrolisan pojedinac. U delu "Znak i akcija" upoznajemo kulturu pisanja, kaligrafiju koja fascinira Zapad. Najstariji eksponati Estela kolekcije su rađeni mastilom. Da bi slikarstvo ovom tehnikom ostalo relevantno moralo se spojiti sa realnošću ili sa apstrakcijom. Sjajan primer kaligrafije koja je postala umetnička forma ka apstrakciji vidimo u delu "Živa reč" (2001) Xua Binga. Ovaj konceptualista iz dijaspore, inspiraciju nalazi u zenu i svoj rad bazira na tekstu i nepostojanju značenja. U izloženoj instalaciji slova sa papira se pretvaraju u pticu koja leti.

"Pejzaž kao kultura" prikazuje prizore istih mesta u različitim vremenima ili različitim godišnjim dobima. Pejzaž postaje psihološki spomenik prošlosti (Hai Bo, "Most", 2000). Dominantna tema izložbe "Made in China" je prolaznost, koja je ujedno i glavna tema u zemlji koja se menja brzinom svetlosti. Izložbu zatvara deo "Telo i ritual egzistencije". Upotreba tela kao umetničkog materijala donosi revoluciju u kineskom stvaralaštvu jer je, istorijski gledano, golo telo bilo tabu, branjeni su javni performansi tog tipa. Stvaralac Zhang Huan ("Family Tree", 2000) tvrdi da se taloženi pritisak oslobađa kroz performans. Tu su i serije tetovaža koje potpisuje Qin Zhijie...

Izložba, koje je otvorena do 5. avgusta, dokaz je da kineski umetnici uspevaju u mirenju dve krajnosti – nezavisnosti, individualnosti i svetskog priznavanja njihovog rada.