Halo, Hjuston, imamo problema

Venecija, Lido – Veče pred početak festivala, na krovnoj terasi filmičnog venecijanskog Hotela „Danijeli” sa pogledom na crkvu Santa Marija dela salute, čiju je lepotu opevao Laza Kostić, prijem u čast reditelja i predsednika žirija Bernarda Bertolučija. Nestvarno veče, sa lajtšouom od munja, što su ritmično parale kišno nebo nad Venecijom.

Već sutra uveče, na svečanom otvaranju jubilarne 70. „Mostre”, romantike je manje. U sali „Grande” neke druge vrste munja paraju nebo nad planetom Zemljom. One formirane od od otpada svemirskog satelita što su ga Rusi razneli raketom, uništivši tako i američki spejs-šatl na kojem je, u svojoj debitantskoj svemirskoj misiji, dr Rajan Stoun plutajući u svom skafanderu vršila neke sitne popravke dok je oko nje obletao iskusni svemirski veteran poljskog prezimena Kovalski. E, da. Tu u blizini je i kineska svemirska stanica. A i Rajanova dobar deo akcije samospasavanja, jer zbog pokidanih veza ne može da računa na instrukcije sa zemaljskog Hjustona, obavlja u šortsu. Lebdi tako obnaženih nogu sa čvrstim i dobro formiranim kvadricepsima. I sve to u 3D formatu.

Eto, to je film koji je otvorio festival. „Gravitacija” Alfonsa Kuarona za koji je scenario pisao zajedno sa sinom Honasom, jeste svemirski akcioni triler za dva lica, od kojih jedno brzo nestaje sa platna. Nestaje Džordž Kluni kao Met Kovalski (jedno od najčešćih prezimena u američkom filmu?). Do kraja ostaje Sandra Bulok kao neuništiva dr Rajan. Da Kuarona ne poznajem po boljim filmovima, izlet zvani „Gravitacija” mu ne bih tako lako oprostila. Ipak, jedno se mora priznati. Taman kada bi čovek pomislio da je od specijalnih efekata i 3D animacije u američkom filmu već video sve, pojavljuje se Kuaronov tim koji uz direktora fotografije, maestra Emanuela Lubeckog, priređuje prijatno iznenađenje.

Na pres-projekciji filma, zbog polučasovnog kašnjenja usled nespretnog deljenja specijalnih naočara za gledanje 3D formata, čuli su se povici: „Halo, Hjuston, imamo problema!” Na konferenciji za novinare iznenađenja nije bilo, osim ako se ne računa „udvaranje” reportera Bi Bi Sija Džordžu Kluniju. Sandra Bulok je ulogu u „Gravitaciji” opisala kao „fizički i mentalno najluđu, najbizarniju i najizazovniju stvar” koju je na filmu uradila, opisujući kako izgleda snimanje u džinovskoj kutiji koja je „glumila“ unutrašnjost šatla. Kuaron je sveuništavajuće satelitske krhotine nazvao „metaforom za nevolje i nesreće”, jer su i nevolja i nesreća stalno prisutne u našim životima. I Džordž Kluni je govorio, ali nisam sigurna da ga je iko slušao. Svi su ga gledali. I muškarci i žene. Ni Bulokove ni Klunija nije bilo na svečanoj večeri, upriličenoj povodom početka Mostre pod tendama na plaži Hotela „Ekscelzior” na Lidu.

Utehu posle nezadovoljavajućeg filma otvaranja, pružili su izraelski i slovenački film. Oba debitantska. Oba u vezi sa stvarnim životom i osnovnim egzistencijalističkim pitanjima. Izraelski „Vitlajem” Juvala Adlera, koji je pisao zajedno sa Alijem Vakedom, nekadašnjim novinarom, specijalistom za palestinska pitanja koji je tokom Intifade 2000. godine iz Ramale ekskluzivno izveštavao o aktivnostima Brigade mučenika Akse, takmiči se u programu „Dani autora”. Poznavanje „materije” i realnog života u konfliktnoj zoni uzavrelog Bliskog istoka, znatno doprinosi autentičnosti filma o kompleksnom odnosu između oficira izraelske Tajne službe i plastinskog tinejdžera, njegovog informera. „Vitlajem” je sirovi portret likova razapetih između lojalnosti i nemogućih moralnih dilema, ali ujedno i slika fascinantnog i veoma mračnog sveta ljudske inteligencije i nagona za preživljavanjem. Upečatljiv film, sa izvrsnim mladim palestinskim glumcem Šadijem Marijem koji igra dečaka Sanfura.

Slovenački „Razredni neprijatelj” debitanta Roka Bičeka svoju šansu za nagradu ima u programu „Nedelja kritike”. Iako je tema filma, koja podrazumeva školski razred, buntovni i životom zbunjeni tinejdžeri, nesavršeni školski sistem, profesor, već mnogo puta eksploatisana na velikom ekranu, od kultnog „Profesora s ljubavlju” do Kanteovog „Između zidova”, Bičekov „Razredni neprijatelj” očarava snagom dobro napisanog i zaokruženog scenarija, promišljenim izborom glumaca koji su u svojim perfomansima i izdašni i uverljivi do suza i fotografijom koju potpisuje Fabio Stol koji je hladni prostor školske učionice načinio poprištem duboke i uznemirujuće drame. Vrlo dobar film.

Danas su na programu australijski film „Staze” Džona Kurana, sa Mijom Vasikovskom u glavnoj ulozi, rađen prema memoarima Robina Dejvidsona, koji je proveo devet meseci jašući kamile po australijskoj pustinji, i italijanski film „Ulica kastelanske zastave” sa kojim debituje spistaljica Ema Dante. Jubilarna „Mostra” tek se zahuktava...