G- 8 bez dogovora o Kosmetu

Specijalno za "Politiku" od izveštača Tanjuga
Hajligendam, 8. juna – Lideri G-8 tokom trodnevnog samita u Hajligendamu nisu uspeli da se dogovore o budućem statusu Kosova i Metohije, ali su nesumnjivo utvrdili dve ključne dijagnoze stanja u kosovskom procesu: izvesnost ruskog veta na američko-evropski nacrt rezolucije u Savetu bezbednosti UN i samim tim potrebu da se procesu pruži još vremena za pronalaženje rešenja koje bi bilo zasnovano na konsenzusu. Rasprava u baltičkom odmaralištu na severu Nemačke je prošla u znaku neočekivanog predloga francuskog predsednika Nikole Sarkozija – koji je zatražio šestomesečno odlaganje rešenja statusa uz rusko obavezivanje na perspektivu nezavisnosti Kosmeta – te u odsečnom odgovoru ruskog predsednika Vladimira Putina da je za Moskvu prihvatljivo samo rešenje koje podrazumeva teritorijalni integritet Srbije.

Predsedavajuća G-8, nemački kancelar Angela Merkel, samim tim je morala da konstatuje na završnoj konferenciji za novinare da "i dalje postoje razlike u mišljenju po pitanju budućeg statusa Kosova", te da će sledeće nedelje na ovom problemu raditi politički direktori država članica.

"Mi bismo želeli da to rešenje bude zasnovano na konsenzusu", naglasila je Merkelova i dodala da su razgovori o Kosmetu tokom samita bili "veoma konstruktivni".

Sarkozi je drugog dana samita iznenadio i svoje najbliže saradnike kada je predložio Putinu da se rešenje za budući status Kosmeta odloži na šest meseci, tokom kojih bi Beograd i Priština trebalo da se dogovore o rešenju.

Ukoliko se ne dogovore, na snagu bi stupilo rešenje zasnovano na planu Martija Ahtisarija o otcepljenju Kosmeta od Srbije, na šta bi – prema ideji za koju više diplomatskih izvora u Hajligendamu tvrde da nije samo njegova – Moskva već sada trebalo da se obaveže.

Posle višesatnih konsultacija koje su trajale od četvrtka uveče pa sve do završetka samita juče po podne, francuski predsednik je morao da prizna da mu predlog nije prošao, pre svega zbog odbijanja Rusije da se obaveže na perspektivu nezavisnosti Kosmeta.

On je, međutim, ponovio da to smatra dobrim putem za pronalaženje rešenja jer mu je, kako je rekao, ruski predsednik preneo da će Moskva uložiti veto, ukoliko se sadašnji nacrt rezolucije o budućem statusu Kosmeta stavi na glasanje u Savetu bezbednosti UN.

"Ne vidim zašto treba žuriti (…) trebalo bi pronaći rešenje konsenzusom, ali da to rešenje u perspektivi bude nezavisnost Kosova", izjavio je Sarkozi na konferenciji za novinare.

"Rešenje na koje bi Rusi odmah stavili veto dovelo bi do neobjašnjive situacije", rekao je on, izražavajući posebnu zabrinutost za pitanje međunarodnih trupa na terenu u takvoj situaciji.

"Šta ako onda neki od nas počnu sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, protivno dogovoru drugih (…) da li time podržavamo rat ili mir?", upitao je francuski predsednik i naglasio da je potrebno izbeći "opasan put" i mogućnost "krvavih sukoba".

On je naglasio da je Putinu "veoma jasno" preneo da je perspektiva Kosmeta "nezavisnost".

"Ali pitam se, da li je možda bolje da se sačeka nekoliko nedelja ili nekoliko meseci da se pronađe rešenje ili će se ići na silu?", istakao je francuski predsednik, jasno potvrđujući da se protivi jednostranim potezima koji ne bi bili zasnovani na rezoluciji UN.

Putin je sa svoje strane rekao da Moskva ostaje privržena rešenju za Kosmet koje mora biti zasnovano na teritorijalnom integritetu država i Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244, prema kojoj je Kosmet neotuđivi deo Srbije.

"Naša pozicija je jasna, zasnovana na teritorijalnom integritetu država i na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN prema kojoj je Kosovo neotuđivi deo Srbije", naglasio je ruski predsednik na završnoj konferenciji za novinare.

"Pokušava se da se ovaj problem reši bez pristanka svih strana, u ovom slučaju srpske strane (…), mi smatramo da to nije u redu i da ne odgovara niti pravnim niti moralnim normama", dodao je Putin.

On je istakao da je potrebno "biti strpljiv i raditi sa Srbima i kosovskim Albancima, uz to da se držimo principa međunarodnog prava".

"Ne moramo da namećemo rešenje narodima, ne moramo da ponižavamo narode", rekao je Putin.

"Ako dođemo do zaključka da je u današnjem svetu princip prava naroda na samoopredeljenje važniji od principa teritorijalnog integriteta država, onda to treba da važi za sve regiona sveta, a ne samo tamo gde naši partneri žele da se on primenjuje (…), princip samoopredeljenja bi u toj slučaju trebalo da se primeni i na narode bivše Jugoslavije, tako i za male narode koji žive u postsovjetskom prostoru", podvukao je on.

Putin je istakao da između ovih slučajeva "nema razlika", i da su oba posledica raspada komunizma, da je u oba slučaja bilo etničkih čišćenja i zločina i da su posledice "de fakto nezavisne države".

"Niko ne može da pronađe razlike između ovih slučajeva i to znači da moraju da se primenjuju univerzalna pravila", rekao je ruski predsednik.

Jedan visoki zvaničnik ruske delegacije prethodno je izjavio Tanjugu da je opšti stav šefova država na samitu G-8 da nema potrebe za žurbom u rešavanju budućeg statusa Kosmeta.

On je istakao da je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanaka ponovio i "vrlo detaljno obrazložio" ruski stav, te da nije bilo ozbiljnijih razgovora o "konkretnim datumima za rešenje statusa", iako je nemačka kancelarka Angela Merkel u jednom trenutku spomenula mogućnost odlaganja rešenja za šest meseci, o čemu je kasnije govorio i Sarkozi.

Samit G-8, dugo najavljivan kao ključan za pronalaženje rešenja o statusu Kosmeta, možda nije u potpunosti opravdao ta očekivanja, ali je svakako doveo do za sada najozbiljnije diskusije o kosovskom pitanju na najvišem svetskom nivou, te do određenog razjašnjenja pozicija i trežnjenja koje sigurno neće odgovarati onima koji su pokušavali da već ove nedelje, nagoveštajem stavljanja na glasanje američko-evropske rezolucije u Savetu bezbednosti UN, uspeju u svom "diplomatskom blickrigu" i otcepe Kosmet od Srbije.