Pitanje Kosova usporava reformu pravosuđa

Rad na reformi srpskog pravosuđa u zastoju je od novembra prošle godine, a Jelko Kacin, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta poručuje da bi reformu trebalo intenzivirati baš u trenutku rekonstrukcije vlade.

Prema rečima Dragane Boljević, predsednice Društva sudija i sudije Apelacionog suda, na zakonima se nije radilo tokom čitave ove godine.

Ona ocenjuje da je razlog blokade reforme pravosuđa –pitanje Kosova.

„Od pitanja Kosova zavisi da li ćemo imati sudove na Kosovu ili ne, jer po sadašnjim zakonima i po Ustavu mi imamo sudove u toj pokrajini. Po Briselskom sporazumu, mi ne treba da imamo sudove na Kosovu. Smatram da će reforma pravosuđa zavisiti od razvoja stvari u pregovorima u vezi sa Kosovom. To je ono što je kočnica da se krene u izmenu zakona i dalje reformske poduhvate”, zaključuje Dragana Boljević.

Do sada nisu izabrani predsednici sudova, a oni su morali da budu izabrani do kraja marta 2010. godine. Nisu usvojeni podzakonski akti o vrednovanju rada sudija, a trebalo je da budu usvojeni do juna 2009. godine.

„Sa tim stvarima se mnogo zakasnilo, ali mislim da ne bi bilo dobro da se sve ovo sada zbog toga radi u žurbi. Pravilnik o vrednovanju rada sudija najvažniji je akt. Kako će sudstvo funkcionisati na duge staze zavisiće od tog podzakonskog akta, a to je najteže doneti u pravosuđu neke države. Ako se bude insistiralo na tome da se donese u kratkom vremenskom periodu, bez detaljnih i širokih rasprava unutar pravosuđa, onda ćemo mi dugoročno imati probleme”, kaže Dragana Boljević.

Narodna skupština usvojila je 1. jula Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa od 2013. do 2018. godine.

Prema oceni ispunjenosti mera iz prethodne strategije iz 2006. godine, proizlazi da pojedina pitanja nisu rešena. Reizbor sudija i javnih tužilaca nije sproveden javno, pravosudna mreža nije procenjena na odgovarajući način, procesni zakoni su samo delimično reformisani, tužilačka istraga nije u celosti zaživela, ima kašnjenja u donošenju podzakonskih propisa neophodnih za primenu zakona, postoje nedostaci u pravnom okviru kojim se garantuje nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, nije dovoljno otvoren rad Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, nedovoljna je dostupnost propisa i sudske prakse, kao i učešće civilnog društva u javnim konsultacijama u zakonodavnom procesu.

Ukupan broj zaostalih predmeta u sudovima opšte i posebne nadležnosti već nekoliko uzastopnih godina veći je od tri miliona.

Kako objašnjava Dragana Boljević, u avgustu prošle godine, posle formiranja vlade, osnovane su i brojne radne grupe za izrade zakona. Pored ostalih, to su bile radne grupe za sudsko organizacione zakone, što je uključivalo izradu zakona o sudijama, zakona o uređenju sudova, zakona o sudskoj mreži i zakona o javnom tužilaštvu. Druga velika radna grupa bila je za izradu procesnih građanskih zakona: zakona o parničnom i vanparničnom postupku, zakona o izvršnom postupku i zakona o medijaciji.

Svim radnim grupama dat je kratak rok od mesec i po dana, odnosno, do sredine oktobra da se završe novi zakoni, jer je bilo planirano da ih Ministarstvo pravde i državne uprave što pre usvoji. Onda je došlo do zastoja u novembru, kada se više ništa nije dešavalo.

„Strukovno udruženje sudija je insistiralo na tome da se tako brzo ne radi, jer su to ozbiljni sistemski zakoni. Rečeno nam je da je namera da se što pre otklone nedostaci iz prethodnog perioda i da se što pre primene novi zakoni. Posle toga, nije se dešavalo ništa osim što je po odlukama Ustavnog suda od jula do decembra omogućeno svim sudijama i tužiocima koji nisu prošli reizbor da se reintegrišu u sudski sistem i te sudije su izabrane u osnovne i više sudove i Vrhovni sud. Nije se vratilo svih 800 već oko 500”, kaže naša sagovornica.

Od januara ove godine, radilo se na izradi nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Dragana Boljević kaže da se Društvo sudija povuklo kada dva meseca nije uspelo da nametne kao temu Visoki savet sudstva, čiji su članovi ostali nepromenjeni. Ona ukazuje da je VSS doneo najveći broj odluka koje je Ustavni sud poništio i da je zbog toga trebalo ozbiljno razmisliti o tome da se Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca promeni.

Dorotea Čarnić

------------------------------------------------------------------------

Svetsko udruženje sudija brine o srpskom pravosuđu

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Petar Petrović i član odbora Laslo Varga razgovarali su juče u Domu Narodne skupštine, sa izvestiocem Svetskog udruženja sudija, Janjom Roblek, sudijom iz Slovenije. Ona se interesovala za rad odbora, saradnju odbora sa Društvom sudija Srbije, kao i za proceduru izbora predsednika sudova.

Govoreći o planiranoj zakonodavnoj aktivnosti, Petrović je rekao da su trenutno u skupštinskoj proceduri izmene i dopune tri reformska zakona u oblasti pravosuđa kojima se reguliše uređenju sudova, rad sudija i javnog tužilaštva. Kako je naveo Petrović, u oktobru se očekuje i skupštinska rasprava o predlogu za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika apelacionih sudova. Predsednik odbora kao jedan od prioriteta rada odbora i Narodne skupštine u periodu koji sledi naveo je harmonizaciju našeg pravosudnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije.

R. H.