Promenjena uloga Unmika

Prošlo je osam godina od kada je 10. juna 1999. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244. Ovim pravnim aktom prekinuti su "NATO udari" na tadašnju SRJ, a na Kosovu i Metohiji je uspostavljena civilna misija UN (Unmik) i vojna misija NATO alijanse (Kfor). Rezolucijom 1244 propisano je da Kosovo dostigne status suštinske autonomije u okviru SRJ, odnosno Srbije. No, dogodilo se da je na osnovu "plana Martija Ahtisarija" sačinjen Nacrt nove rezolucije, po kojoj se predlaže proglašenje nezavisnog Kosova.

Kako je moglo da se dogodi da se stvori ovakva situacija oko određivanja budućeg statusa Kosmeta? Uslovi za to su, po rečima Dušana Janjića, počeli da se stvaraju odmah po početku primene Rezolucije 1244. Počelo je još od vremena kad je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN na Kosovu bio Bernar Kušner… Godine 2001. tadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Hans Hakerup je proglasio Ustavni okvir za Kosovo, iako je odredbama Rezolucije 1244 bilo predviđeno da se donese pravni okvir, kojim bi se definisalo funkcionisanje privremenih institucija samouprave.

Svi srpski predlozi i amandmani su odbijeni, podseća Aleksandar Simić, koji je bio član tadašnje Radne grupe. A srpska strana je, dodaje on, između ostalog, predložila da bi u pravni okvir trebalo da uđu odredbe koje bi povezivale organe privremene institucije samouprave na Kosovu sa Vladom Srbije. Umesto toga, napravljen je, kaže Simić, Ustavni okvir koji je, većinom svojih odredaba stvorio nukleus buduće nezavisne države na Kosovu. Želja je bila, tvrdi Simić, da se dokaže da Srbija više nema ni politička, ni administrativna, ni imovinska, pa ni istorijska prava na Kosovu i Metohiji…

Sledeći šef Unmika Mihael Štajner  je "otišao korak dalje". On je, recimo, specijalna ovlašćenja koja su, po Ustavnom okviru, pripadala isključivo njemu, preneo na privremene kosovske institucije samouprave.

Na Kosovu i Metohiji se, kaže Goran Bogdanović, član srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova, u proteklih osam godina, kršila i sama Rezolucija 1244. Ona je, dodaje Bogdanović, primenjivana tako da na Kosmetu budu zadovoljni samo Albanci i predstavnici UN, odnosno birokratija Unmika. Ljudska i građanska prava Srba i ostalih nealbanaca se ne poštuju. Oni nisu bezbedni, nemaju slobodu kretanja, nisu mogli da se vrate u svoje kuće i stanove, kao ni na svoja radna mesta, ne mogu da obrađuju svoje poljoprivredno zemljište… Uslovi za povratak raseljenih nisu stvoreni ni do dana današnjeg. Da je tako najbolje govori podatak da se na Kosmet vratilo samo nešto više od dva odsto onih (230.000) koji su izbegli. Dakle, na Kosmetu se, kaže Bogdanović, ne poštuju proklamovani standardi. Od proklamovanog stava "standardi, pa status", prešlo se na slogan "status, pa standardi".

Stalno se, kaže Bogdanović, navodno strahovalo da će Albanci da se pobune, pa je sve činjeno da ne budu "frustrirani". A oni su se, ipak, pobunili. Bilo je to 17. marta 2004. godine. I niko za to nije odgovarao. Nije suđeno licima koja su organizovala i rukovodila nasiljem. To je, kaže Bogdanović, još jedan od neuspeha misije UN. Ispalo je, kaže naš sagovornik, da pretnja nasiljem, odnosno nasilje i divljaštvo, imaju prednost nad saradnjom, tolerancijom i pomirenjem.

Bezbednost Srba i ostalih nealbanaca ni danas nije na zavidnom nivou. Nije vraćena uzurpirana srpska imovina. Nema organizovanog i masovnijeg povratka raseljenih. Napadi na Srbe se nastavljaju. Ukratko, Unmik je, kako kaže Dušan Janjić, promenio ulogu misije UN na Kosmetu jer, umesto da radi na izgradnji mira i poverenja, on radi na izgradnji nezavisne države za Albance.

Srbi sa Kosmeta nemaju, kaže Bogdanović, uticaja na procese pisanja i usaglašavanja teksta nove rezolucije o Kosmetu. I pitaju se ako su ugroženi sada, kad su tu Unmik i Kfor, kako bi im bilo kad bi Kosovo postalo nezavisno?! Uostalom, kako reče Aleksandar Simić, proglašenje nezavisnog Kosmeta, imalo bi negativne posledice ne samo na Kosmetu, već i na Balkanu, u Evropi – od severne Irske do Kavkaza, pa i u celom svetu, jer odluka koja bi bila u suprotnosti sa Poveljom UN unela bi trajnu nevericu u međunarodni poredak.

--------------------------------------------------------------------------

Najskuplja misija

Mirovna misija na Kosmetu je, tvrdi Dušan Janjić, najskuplja misija UN. Naime, na Kosmetu je u proteklih osam godina "po stanovniku" potrošeno najviše sredstava UN u svetu… Predviđa se, kaže Janjić, da će protektorat EU nad Kosmetom trajati pet godina. Međunarodna misija, uglavnom birokratija, godišnje će koštati oko dve milijarde dolara. Za pet godina to iznosi 10 milijardi dolara, procenjuje

I to nije sve. Zna se, kaže Janjić, da na Kosmetu ima oko 600.000 nezaposlenih, uglavnom mladih ljudi. Da bi se "otvorio" toliki broj radnih mesta potrebno je da se uloži 20 milijardi dolara. Vrhuška birokratije u Briselu nije, tvrdi Dušan Janjić, obavestila članice EU koliko će koštati misija EU na Kosmetu. Rečeno je samo da će se finansirati iz budžeta EU.