Ko se stidi ćirilice još

Valjevo – Postoji u Srbiji nekoliko udruženja za zaštitu i negovanje ćirilice. Jedno od najmlađih je "Kultura ćirilice" iz Beograda koje su osnovali predavači i bivši studenti Više politehničke škole: profesori Ivan Straimirović, Miodrag Vartabedijan, Aleksandar Dodig i inženjer grafike Ljiljana Gojković. Za nepunih godinu dana postojanja i izuzetno aktivnog rada članovi društva sve programe sami finansiraju.
Prilikom nedavnog boravka u Valjevu, gde je održana dečja kaligrafska radionica, priređena atraktivna izložba i tribina pod nazivom "Ćirilica kao civilizacijski kod", pitali smo profesora Stratimirovića da li je naše nacionalno pismo toliko ugroženo da se zbog toga svi moramo dići na noge.

– Bez obzira što je u članu 10 novog Ustava doslovno zapisano: "U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo", određeni "repovi"iz prošlosti i dalje se vuku. Do raspada bivše Jugoslavije, državna administracija, partija na vlasti i vojska kao zvanično pismo koristili su latinicu. Taj eho traje i stekao sam utisak da se posebno mlađe generacije stide ćirilice. Zbog toga ih prilikom svake tribine podsetim na oduševljenje našim pismom koje su pokazale Patriša Šreder, predsednica udruženja američkih izdavača, i Pola Šer, dizajner svetskog glasa, koje su nas savetovale da ćirilicu čuvamo kao drago kamenje, jer kvalitetnijeg identiteta i brenda Srbija od nje nema. Uz sve ovo uvek naglasim da su 22 znaka Vinčanskog pisma nastalog pre 5.500 godina pre Hrista, istovetna sa aktuelnom ćirilicom. Dakle, ćirilično pismo je ne samo naša tradicija i nasleđe, već ponos i svojevrsni civilizacijski kod –objašnjava profesor Stratimirović.

Naš sagovornik dodaje da u okviru države postoje brojne institucije, koje pored ostalog, imaju obavezu da štite i unapređuju ćirilicu. Međutim, on se još nije na konkretnim primerima uverio da se to čini kako treba posebno kada je u pitanju davanje podrške timovima mladih ljudi i udruženja koja rade na usavršavanju savremenih ćiriličnih fontova koji će biti upotrebljivi u informatičkim sistemima. Nezadovoljan je i sa dopuštenom "komocijom"da svako na javnim mestima od isticanja firmi do bilborda može da piše na svim jezicima i pismima samo ne ćirilicom. Podsetio je na primer Rusije i još nekih zemalja koje su uvele visoke takse za sve vlasnike firmi koji žele da koriste druga pisma umesto domicilnog – ruske ćirilice. Smatra da tu praksu treba primeniti i u Srbiji.

– Da se razumemo naše udruženje nema ništa protiv latinice. Mi nismo ratoborni niti želimo da se "tučemo" ili lepimo plakate sa agresivnim i isključivim porukama. Jednostavno, trudimo se da ćirilicu prikažemo u njenoj punoj lepoti i primenljivosti u najsavremenijim informacionim tehnologijama. Iz toga proizilazi da je naša dužnost, mislim na sve građane, da koristimo narodno, državno i tradicionalno pismo. Nije sramota što smo Srbi i što pišemo ćirilicom, naprotiv zbog toga moramo biti izuzetno ponosni – ističe profesor Ivan Stratimirović, uz napomenu, da čuvanje ćirilice nije samo obaveza prema sebi, već i prema celom čovečanstvu, jer je ona vrlo bitna kockica u jednom velikom planetarnom mozaiku.