Neuspeo izlet u Rusiju

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Obama se vratio sa dvodnevnog samita u Sankt Peterburgu takoreći praznog kofera: opšti zaključak ovdašnjih medija je da nije uspeo da obezbedi međunarodnu podršku za intervenciju u Siriji i kažnjavanje režima Bašara Asada za upotrebu hemijskog oružja protiv sopstvenog naroda.

Sada mu predstoji ubeđivanje Amerikanaca: u utorak će, u obraćanju naciji, po prvi put lično izneti argumente za intervenciju prema kojoj je skeptična ne samo većina običnih građana, nego, kako stvari stoje, i većina njihovih izabranih predstavnika u Kongresu.

Nova teza koju je u međuvremenupustio u opticaj jeste da nije reč samo o Siriji, nego i o bdudućim međunarodnim konfliktima i američkoj ulozi u svetu: ko će, ako ne SAD, da priskoči u pomoć nekoj zemlji u kojoj se zbiva humanitarna tragedija, u okolnostima kada, iz mnogih političkih razloga, saveznici i drugi nisu voljni da u tome učestvuju?

Obama je priznao da mu u tom pogledu predstoji ”dizanje teškog tereta”. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju upaljivo odsustvo entuzijazma za sirijsku operaciju, a ”pokret otpora” primetno raste i u Kongresu, tako da se u ovom momentu prognozira da predsednik neće dobiti podršku za intervenciju koju je sam zatražio.

On se međutim još nije izjasnio šta će da uradi u slučaju da odgovor Kongresa bude negativa. Kao vrhovni komandant on može da izda naređenje za bombardovanje Sirije i bez toga, ali je očigledno da se nada – da još ima nade da će dobiti zeleno svetlo sa Kapitol hila.

Obraćanje naciji u utorak zato će biti ključni momenat u američkoj internoj debati, s obzirom da su dosad argumente za intervenciju iznosili samo njegovi ključni saradnici iz tima za nacionalnu bezbednost: šef diplomatije Džon Keri, sekretar za odbranu Čak Hejgel i načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga general Martin Dempsi.

Da je izlet u Rusiju bio neuspešan, vidi se i po ovdašnjim ocenama da Obama nije uspeo u glavnom cilju: da među učesnicima samita izoluje Putina. Štav više, ruski predsednik smatra da je on pobednik u ovom duelu, jer se većina među dvadesetoricom izjasnila protiv intervencije.

Američka strana ovo osporava, pozivajući se na saopštenje koje je isposlovala Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs, a koje je potpisalo 11 učesnika samita. U njemu se iznosi podrška ”naporima koje preduzimaju SAD i druge zemlje da se osnaži zabrana primene hemijskog oružja”, ali se međutim ne daje eksplicitna podrška intervenciji.

Vašington u međuvremenu ulaže dodatne napore da preobrati skeptične saveznike: Džon Keri je posetom Litvaniji započeo seriju susreta sa evropskim i arapskim liderima, u kojima od njih traži eksplicitniju osudu Asada i podršku za vojnu akciju protiv njega.

Američki analitičari konstatuju i upadljivu uzdržanost dominantne evropske sile, Nemačke, ovim povodom. U izjavama iz Berlina se doduše pominje da režim mora da bude kažnjen ako se dokaže da je prekršio zabranu upotrebe bojnih otrova, ali u isto vreme stavlja do znanja da Nemačka u tome neće učestovati.

Nemačka pozicija u tom pogledu olakšana je i odbijanjem britanskog parlamenta da odobri intervenciju, dok je jedini saveznik, francuski predsednik Fransoa Oland, zadržao odstupnicu, jer će se o ovome izjašnjavati i njegovi zakonodavci.

Sve u svemu, Sirija je postala najveći spoljnopolitički izazov dosadašnjeg Obaminog predsednikovanja. Reklo bi se da po prvi put svet ne veruje Americi, dok Amerikanci, poučeni gorkim iskustvom Iraka, ne veruju Obami.