Mladi tutori za osnovce problematičnog ponašanja

Do četvrtog razreda manje-više sva deca su u učionici na broju, a već od petog razreda kreće osipanje. Najveći broj đaka koji napušta školu je iz romske populacije: devojčice zbog udaje, najčešće u šestom i sedmom razredu, a dečaci zato što su na radu u inostranstvu. Nastavnici često ne stignu ni da ih ocene, a pri tom, 90 odsto roditelja nije zainteresovano za to što njihova deca ne sede redovno u školskoj klupi.

Ovako priča Snežana Petrović, psiholog u OŠ „Vožd Karađorđe” u Aleksincu, koja se više od dve decenije bori sa problemom preranog napuštanja osnovnog obrazovanja. Ona kaže da se porodice najčešće ne odazivaju na pozive škole, iako znaju da su predviđene i kazne ukoliko dete ne pohađa školu, ali znaju i da niko nikada nije platio i tako se čitava priča završi.

U Srbiji ne postoji precizna statistika o „drop autu” iz školske klupe (opšte prihvaćeni termin u svetu), jer se ovim problemom retko ko bavi. Pretpostavke su da od pet do 13 odsto učenika jedne generacije napusti osnovnu školu pre mature, u zavisnosti da li se koriste podaci prosvetnih vlasti ili nevladinih organizacija. Problem je daleko izraženiji u kasnijem školovanju, pa prema podacima Nacionalnog prosvetnog saveta, trogodišnje srednje škole napušta 23,5 odsto, a četvorogodišnje 9,3 odsto mladih. Najveće je osipanje dece iz ruralnih sredina, siromašnih porodica i romske i vlaške dece.

Kako bi se to promenilo, Zapadnobalkanski institut uz finansijsku pomoć ambasade SAD u Republici Srbiji, ovih dana pokreće program „Tutoring Srbija” u školama u Aleksincu, Vranju i opštini Raška, u kojem će podršku deci sa problematičnim uspehom i ponašanjem, pružati studenti i omladinski radnici, po sistemu jedan na jedan.

Program će se odnositi na ukupnu učeničku populaciju, a ne samo na romsku decu, jer su razlozi za odustajanje od škole i problematični odnosi u porodici, poroci, loše društvo…

Na pitanje zašto se prvo nije krenulo u školama u kojima je najveće osipanje, Marko Stojanović, direktor za razvoj u Zapadnobalkanskom institutu, odgovara da je problem u nedostatku statističkih podataka, a ove škole su odabrane, jer su u ovim krajevima velike migracije ka zapadnoj Evropi i postoji podrška lokalnih samouprava.

– Počećemo u drugom polugodištu, a od naredne godine u program će deca biti uključena od 1. septembra. Za sada ćemo raditi samo u osnovnim školama, ali u budućnost planiramo da sistem tutoringa krene i u srednjim školama, gde je zapravo najveći procenat dece koja napuštaju školovanje. Radili smo po ugledu na Izrael, zemlju sa najmanjim procentom „drop auta” na svetu, zahvaljujući programu koji se sprovodi već 30 godina i u kojem učestvuju svake godine 40.000 dece – objašnjava Stojanović.

Sistem je zamišljen kao vršnjačko podučavanje – sa učenicima će raditi mladi koji su im bliski po godinama, studenti i omladinski radnici, čime će se izbeći generacijski jaz. Program neće smetati ni dopunskoj nastavi, već će se koristiti tamo gde ona nije dala rezultate, jer je ovo drugačiji pristup u odnosu na roditelje i nastavnike.

– Mladi koji budu radili sa osnovcima svake nedelje po nekoliko časova pre ili posle škole, imaće zadatak da nauče dete da uči, a ne samo da se spreči napuštanje škole, jer to se uči u osnovnoj školi, tu je priprema za srednju školu i fakultet. U programu će se raditi sa đacima koji imaju veliki broj izostanaka, sa decom asocijalnog ponašanja, sa onima koji imaju problema da savladaju gradivo – ističe naš sagovornik.

Prvi korak u narednim mesecima biće selekcija i obuka tutora, to će raditi komisija sastavljena od predstavnika kancelarije za mlade, centra za socijalni rad, škole, roditelja, a potom sledi „uparivanje” sa detetom koje će da odredi škola na osnovu slabih rezultata u prvom tromesečju. Najveći procenat osnovaca napušta školu u sedmom i osmom razredu, dodaje Stojanović, a pošto će rezultati programa biti vrlo brzo vidljivi, već na kraju školske godine, moći ćemo jasno da vidimo da li su učenici popravili ocene, smanjili broj izostanaka, da li su zadovoljni deca i roditelji…

– Rad u programu je volonterski, a svako dete koje uspemo da izvučemo na kraju školske godine biće prvi veliki uspeh u životu i za te mlade i za studente koji će raditi sa njima pre dobijanja fakultetske diplome i započinjanja karijere – kaže Stojanović.