Koliko je Ivan Potić naopak?

Zaječar – Duhovita dosetka kako u Srbiji ima gotovo više pisaca nego pismenih, i među njima mnogo onih koji su znatno više napisali nego pročitali, važi, prilično, i za Zaječar, ali ne i za ovdašnjeg pripovedača Ivana Potića. Najpre zato što nije mnogo napisao i, posebno, što ga njegovi sugrađani gotovo i ne poznaju.

Upućeni kažu da je Ivan Potić (istoričar umetnosti) rođen 1972. godine, imao nesreću (možda i sreću) da se sukobi sa direktorom kulturne ustanove u kojoj je radio (iz nje je morao i da pobegne) i da ga taj direktor, svojim uticajem i vezama izopšti iz zaječarske kulture. Zato malo ko u Zaječaru i zna da su ugledne kuće u Beogradu i Novom Sadu objavile Potiću tri knjige proze i da su naši poznati kritičari prilično naklonjeni ovom zaječarskom piscu. Oni Potića upoređuju sa Domanovićem, Harmsom, Kafkom i Orvelom, a prepoznaju u njegovim ubojitim kratkim pričama i Pekića, Basaru, Albaharija. Ali, kulturni oci Zaječara i njihov bivši direktor ne nalaze da Potićeve knjige treba da budu predstavljene (promovisane) Potićevim sugrađanima. Verovatno zbog toga što se on i ponaša kao što piše.

Zatalasao žabokrečinu

Izgleda da je, kao što i sam veli, ličnim životom predodređen da talasa žabokrečinu. Rekao je nedavno, u ulozi sindikalnog funkcionera ustanove, da nije dobro što je direktor, verovatno da bi se dodvorio vrhovnom opštinskom čelniku, "skresao" koeficijente zaposlenima i nezakonito im smanjio plate. Šef će tako napredovati, rekao je Potić, dok će radnici ispaštati. I što se posle čude oni u toj ustanovi, što su baš na njihovoj zgradi ispisani grafiti protiv opštinskog čelnika. I što je čelnik potom "častio" direktora parama iz opštinskog budžeta za izdavački poduhvat. A zaposlene o tome nisu pitali ni čelnik ni direktor.

Tako je to komentarisao pisac, sindikalista i buntovnik Ivan Potić i – nastradao. Premešten je u "istureno" odeljenje. Verovatno da ne bi rovario, kao neki od junaka iz njegovih "otkačenih" priča. Srećom, izgnanika su primili u jednu drugu kuću zaječarske kulture. Onaj direktor ga više ne progoni. Ali...

Ispaštaju i dalje Potićeve knjige. Ne dospevaju do javnosti. Posle "vratolomija", njegove prve knjige u izdanju Matice srpske u Novom Sadu, koju je književni kritičar Vasa Pavković uvrstio među deset najboljih pripovedačkih knjiga u 2005. godini, pojavile su se još dve Potićeve zbirke: "To što je stvorilo čoveka" ("Filip Višnjić", Beograd 2005. godine) i "Još jednom o nevidljivom" (beogradsko Književno društvo "Sveti Sava" 2007. godine) ali kao da i nisu. Ispaštaju nesrećnice zato što je njihov autor zatalasao žabokrečinu i naljutio bivšeg upravnika.

Naopak, a pravi

Nije da Zaječarci oskudevaju u promocijama knjiga. Ima ih često, i dobrih i loših, ali Potićevih nema. A da vrede, vrede. U tome se slažu i izdavači i književni kritičari. Vratolomije su promovisane na beogradskom sajmu, a književni kritičar dr Mihajlo Pantić rekao je da je Potićeva druga knjiga sasvim neobična, da je Potić uspešni čukununuk avangarde i da je osobena pojava u našoj literaturi.

– On stvari okreće naopako da bi dobro stajale – rekao je o Potiću i njegovim knjigama ovih dana poznati dugogodišnji profesor književnosti zaječarske gimnazije Vladimir Stanković. – Potić je za mene jedna sasvim uspela i zanimljiva kombinacija ruskog antistaljiniste Harmsa i našeg Domanovića. Sasvim je izvesno da je Timočka krajina dobila jednog baš dobrog pisca.

Potić ne poriče ni Pantića ni Stankovića. Raduje ga što kao dobri znalci tako procenjuju njegovo pisanje. Ma koliko da je nadrealni postmodernista, u njegovim kratkim pričama prepoznaju se i naši dani i naša zemlja. Naše društvo je, kaže, bolesno i on o tome ne može da ćuti. Ne može da skriva istinu ni o Zaječaru, ni o Srbiji.

U tri knjige objavio je do sada 154 priče, a pripremio je i dva romana. Nastavlja da piše o nama, našim lutanjima, zabludama i glupostima. To su otkačene priče o društvu bez ikakve strategije u kome se kvalifikuju ljudi bez morala, a progone oni koji vrede. Jeste da je socijalna tematika zakukuljena modernim jezičkim obrtima, ali svakome je sve jasno.

Ljudska glupost će i u komunizmu biti podjednako glupa – govorio je svojevremeno Krleža, a Potić to danas potvrđuje. Bez obzira na to šta o tome misle zaječarski čelnici u kulturi i politici.