Duži vek za jezero Ćelije

Kruševac – Veštačko jezero Ćelije, stvoreno 1979. godine podizanjem brane na reci Rasini, sa čije se akumulacije vodom trenutno snabdeva više od 100.000 ljudi, moglo bi da potraje sve do 2050. godine. Planirano zamuljivanje do 2021. godine i potpuno zasipanje muljem 2029, sprečeno je zahvaljujući angažovanju JKP "Vodovod", koje je, po mišljenju kompetentnih stručnjaka, razumnim gazdovanjem držalo nivo vode na koti 277, umesto predviđenog variranja od 265 do 285, pa su stabilizovani eko-sistemi ispod vode i u priobalju. Tako su stvoreni uslovi da se, poboljšanjem zaštite u narednom periodu, produži vek jezeru za čitave tri decenije i vodom snabdeva više od 200.000 građana.

U Skupštini opštine Kruševac, nedavno su stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode predstavili "Studiju zaštite predela izuzetnih odlika Ćelije". Pomoćnik direktora Zavoda dr Srđan Belij je, predstavljajući ovu studiju, naglasio izuzetan doprinos "Vodovoda" očuvanju veka jezera i kvaliteta vode koja se prerađuje za piće, ali je obrazložio i potrebu za preduzimanje dodatnih mera na očuvanju jezera i kvaliteta sirove vode.– Da bi čistoća ostala makar na ovom nivou, potrebno je preduzeti mere za saniranje zagađenja koje dolazi niz Rasinu, iz pravca Blaca i Brusa. prerada vode u fabrici u Majdevu je vrlo savremena, ali to nije dovoljno za buduće decenije. Nužna je zaštita šireg prostora oko jezera, na površini od oko 4.000 hektara u opštinama Brus i Kruševac. Ove opštine, odnosno kruševački JKP "Vodovod", treba da dobiju gazdovanje tim prostorom od Direkcije "Srbija vode". Potrebno je sprečiti tretiranje voća pesticidima u priobalju, zagađivanje i izgradnju vikendica u zaštićenoj zoni, bacanje hrane za ribe u jezero, što čine ribolovci, vršiti bolju ekološku edukaciju stanovništva, podići stepen zaštite eko-sistema, izmestiti put za Prištinu koji preseca jezero... Cilj je da zaštitimo dragocene resurse i u narednim decenijama – rekao je Belij.

Studija o zaštiti jezera Ćelije, koju će uskoro razmatrati i odbornici SO Kruševac, sastavni je deo napora koje čini "Vodovod" na rekonstrukciji i proširenju Fabrike vode u Majdevu, u blizini samog jezera.

Veliki projekat "Vodovoda" dolazi upravo u vreme kada se ovo preduzeće sprema da obeleži pola veka postojanja.– Za nas je proširenje i rekonstrukcija Fabrike vode u Majdevu kapitalni projekat, čijom realizacijom želimo da obezbedimo zdravu vodu za 200.000 stanovnika u opštinama Kruševac, Aleksandrovac, Ćićevac i Varvarin. Plan je da modernizujemo ipak dosta amortizovano postrojenje i da sa sadašnjih 650 litara u sekundi povećamo kapacitet na 1.000 litara. Vrednost ovog projekta je oko sedam miliona evra. Već duže vreme tražimo mogućnost kako da obezbedimo ta sredstva, a do pre nekoliko meseci razmišljali smo o kreditnom zaduživanju u inostranstvu. Sada smo na pragu zatvaranja konstrukcije bez kreditnog zaduživanja, a računamo da će nam u tome znatno pomoći država, pošto je reč o regionalnom vodosnabdevanju – kaže Radoje Lukić, vršilac dužnosti generalnog direktora "vodovoda".

U ovom preduzeću ne skrivaju da, uz modernizaciju i proširenje kapaciteta Fabrike vode u Majdevu, planiraju i poduhvat sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u slivu jezera Ćelije, a na osnovu studije koju je izradio Institut "Jaroslav Černi".

Stanovnici kruševačkog kraja, inače, nemaju alternativu snabdevanju vode sa jezera Ćelije. Do sada su, prema zvaničnim analizama Zavoda za javno zdravlje, godinama pili zdravu vodu, koja je, prema zvaničnim analizama, ubrajana među najkvalitetnije u Srbiji. Kruševljani žele da tako bude i ubuduće, mada su dosadašnje rasprave na sednicama odbornika Skupštine opštine izazivale oprečna mišljenja, kada je u pitanju kreditno zaduživanje. Načelnik Rasinskog upravnog okruga Branimir Trajković najavio je i donaciju Evropske banke za obnovu i razvoj za projekat vodosnabdevanja i zaštite jezera Ćelije.

Zato je realno očekivati da će "Vodovod" obeležiti pola veka postojanja ulaskom u novu veliku investiciju i da će jezero Ćelije ostati nezamuljeno sve do druge polovine 21. stoleća.