Separatisti na kormilu Belgije

ANALIZA VESTI
Belgijske podele – političke, jezičko-nacionalne i ekonomske – od minulog su vikenda izraženije. Posle nedeljnih parlamentarnih izbora, na kojima je vlada liberala i levog centra premijera Gija Verhofštata pretrpela poraz, novonastala situacija poredi se sa uvertirom u krizu, koja bi, na nacionalnom planu, mogla da ima dalekosežne posledice.

Predskazana eskalacija valonsko-flamanskih rivaliteta, u smislu kolizije interesa podvojenih entiteta, dobija na značaju, ako se uzme u obzir da je novi mandatar, šef flamanskih demohrišćana Iv Leterm stekao popularnost kao pokrajinski premijer Flandrije. Gradio je karijeru, neretko podstičući nacionalističko-autonomaške čarke između belgijske Savezne uprave, provincijskih vlada Valonije i Flandrije, i prestoničke regije sa posebnim statusom, Brisela.

Preliminarni rezultati, koje je objavila izborna komisija, svedoče o usko nacionalnom opredeljenju birača koji su u nedelju, u reprezentativnom broju, izišli na izbore. Preko devedeset odsto Belgijanaca je glasalo – tamošnji izborni zakon propisuje biračku obavezu. Eventualni izostanak se mora pismeno opravdati na sudu.

Najjača stranka, Letermovi flamanski demohrišćani osvojili su 31 mandat. Istovremeno su liberali dosadašnjeg premijera Verhofštata, izgubili sedam mandata, pa sada raspolažu sa svega 18 poslaničkih mesta. Stranka "poslednjeg Belgijanca", Verhofštata – zalagala se za jačanje belgijskog jedinstva, uz nastojanje da reformiše prevaziđena načela podvojenosti, koja su kočila funkcionalnost zajedničke države – obrela se u sendviču između Letermove konzervativne desnice i ekstremne desnice. Flams belang, separatistička stranka flamanskog interesa, osvojila je samo za glas manje od liberala, koji su u dva mandata, od 1999. godine naovamo, pokušavali da odstrane "tamne mrlje sa svebelgijskog nacionalnog ogledala".

Gledano kroz teoriju izborne računice, ubeđeni flamanac Leterman, mogao bi da oformi vladu uz podršku ekstremne desnice. Njegovo nacionalističko poimanje, ipak, ne seže tako daleko, da bi uspostavio saradnju koju odbijaju sve ostale parlamentarne stranke – Flams belang je suočen sa specijalnim vidom izolacije, nazvanim sanitarni kordon.

Logičniji korak ka formiranju nove vlade bilo bi sklapanje koalicionog saveza Letermanovih demohrišćana sa belgijskom građanskom levicom. Ovakvoj se koaliciji, međutim, daju tek teoretske šanse. Pripadnici levice, međusobno podeljeni na flamansku i na valonsku frakciju – zajedno bi, uprkos pretrpljenim gubicima na nedeljnim izborima, bili najjača stranka – praktično ne sarađuju jedni sa drugima. Sa druge strane, flamanski demohrišćani, najjača stranka u Flandriji i na celokupnoj belgijskoj teritoriji, nema kontakte sa valonskim socijalistima. Povod otvoreno izraženoj netrpeljivosti u vezi je sa intervjuom koji je novi belgijski mandatar, Flamanac Laterman dao jednom francuskom listu. U njemu je ispoljio sumnju u umne sposobnosti frankofonih Valonaca, "koji nisu dovoljno inteligentni da nauče bar nekoliko flamanskih poštapalica".

Prema predviđanjima lokalnih analitičara, kao spasonosna karika u novom lancu belgijske vlasti mogli bi da dejstvuju upravo poraženi liberali dosadašnjeg premijera Verhofštata. Njegovim ulaskom u koaliciju bio bi otvoren put za koalicionu saradnju i sa dva socijalistička bloka i sa zelenim. Da li bi takva koalicija bila sposobna da prebrodi klimu otvorene separacije, nije odgovoreno.