Mačo Mustafa i neobična žena

Komična opera u dva čina "Italijanka u Alžiru" Đoakina Rosinija premijerno će biti izvedena sutra uveče u 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Režija komada poverena je Ursuli Horner iz Austrije, a dirigentsko vođstvo Italijanu Alesandru Sanđorđiju.

– Predstava se realizuje u koprodukciji sa fondacijom CEE Muzikteatrom (Central Estern European) iz Beča i Makedonskim Narodnim teatrom iz Skoplja, gde je već odigrana sa velikim uspehom, rekao je upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić u susretu sa novinarima. On je kazao da je ovo prvo učešće našeg pozorišta u regionalnom projektu austrijske fondacije CEE koja od 2004. godine deluje pod pokroviteljstvom Dojče banke.

Rediteljka Horner je ispričala da je operu, koju je Rosini komponovao i smestio na početak 19. veka, prebacila u 20. vek. Glavni lik Mustafa u njenom viđenju je alžirski beg, mačo muškarac koji voli žene i "igračke za dečake" (automobile, kompjutere, mobilne telefone), stalno stremeći ka novim egzotičnim avanturama:

– On ima sve pare ovog sveta, ima svoj veliki harem, ali i dalje nije srećan. Traži novu avanturu što će, kao u originalnom libretu, biti Izabela, mlada dama iz Italije, ali sada takođe "proizvod" 20. veka, antifašistički borac za prava svoje zemlje, kazala je rediteljka.

"Italijanka u Alžiru" imaće dve podele. Na premijeri nastupaju: Dragoljub Bajić kao Mustafa i Snežana Savičić kao Elvira. Robinju Zulmu tumači Željka Zdjelar, mladi rob Lindoro je Majkl Spajers, kapetan Hali biće Vuk Matić, a u ulozi Izabele je Jadranka Jovanović. U alternaciji slušamo: Nenada Jakovljevića, Ivanku Raković, Tatjanu Mitić, Sašu Štulića, Nebojšu Babića, Aleksandru Angelov i Natašu Jović-Trivić. Operu izvode orkestar i hor Narodnog pozorišta, a makedonski kolege osmislile su scenografiju (Martina Senja), kostim (Marija Papučevska) i dizajn svetla (Vasil Lisičov). Prva repriza je 16. juna.

"Italijanka u Alžiru" premijerno je izvedena u Veneciji 1813. godine kada su nosioci glavnih rola bili Marija Markolini (za koju je Rosini pisao većinu uloga) i Filipo Gali. Kada je napisao ovu operu kompozitor je imao samo 21 godinu, a delo je, prema nekim verzijama, nastalo za svega nekoliko dana. Komad je potom nezasluženo zapostavljen više od jednog veka, a na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu izveden je 1976. u režiji Borislava Popovića.