Plaža u centru Prištine

Priština – Ulica u centru nekad se zvala Beogradska, sada nosi ime Fehmija Aganija, najbližeg saradnika Ibrahima Rugove ubijenog u maju 1999, ali je mladi Albanci najčešće zovu Plaža – zbog devojaka koje ovde provode sate svakog dana, bez obzira da li je jutro, popodne ili kasno veče. Obučene su kao za plažu ili bar kao za beogradsku "Silikonsku dolinu".
Ima nekih stvari po kojima Priština danas liči na Beograd, bar na Beograd od pre desetak godina. Kafići su u svako doba dana puni mladih, a ulice prodavaca cigareta, koji na kartonskim kutijama nude širok izbor.

"Pogledaj šta pušim, pa mi reci da nema saradnje između Srbije i Kosova. Najveća trgovina je između Beograda i Prištine, samo što niko o tome ne govori", kaže jedan stariji Albanac pokazujući paklicu srpskog "vinstona". Sedimo u klubu "Depo" u prizemlju višespratnice kod "Plaže". Radni je dan, bliži se ponoć, a klub se tek puni mladima, onima od kojih bi, prema poslednjim istraživanjima, čak dve trećine napustilo Kosovo odmah da im se za to pruži prilika.

Dvadesetšestogodišnji Burim Ljeci iz Gnjilana zadužen je za omladinsku politiku u kosovskom ministarstvu kulture. Dok iznosi podatke da 73 odsto učenika upiše srednju školu i da tek 13 odsto njih upiše univerzitet u Prištini, on optimistički naglašava da je kosovsko društvo najmlađe u Evropi i dodaje da je privremena vlada spremna za vođenje "države Kosovo".

– Biće raspisan međunarodni konkurs za simbole države – zastavu i grb, a novi pasoši i lične karte su već u proceduri – otkriva Ljeci.

Albanci uglavnom odbacuju mogućnost da se o statusu pokrajine još pregovara i pravu pometnju u Prištini izazvala je prošle nedelje izjava francuskog predsednika Nikole Sarkozija da rešenje treba odložiti za šest meseci, pa je, da bi smirila nervozu, američka kancelarija na Kosovu i Metohiji izdala saopštenje u kojem se kaže da dogovora o odlaganju nije bilo.

"Mi sada dižemo spomenik Klintonu, pa ćemo Bleru, a spremamo i spomenik Bušu", kaže jedan Prištevac, najavljujući talas "spomeničke" zahvalnosti Americi i Velikoj Britaniji.

I novinari tvrde da će sve biti bolje kad pokrajina bude nezavisna.

– Nadamo se da će problemi u saradnji sa Srbima i novinarskim udruženjima u Srbiji biti rešeni kada se reši status – kaže Gazmend Sulja, predsednik Udruženja profesionalnih novinara Kosova i urednik u najtiražnijem dnevniku "Koha ditore" (prodaje se u oko 10.000 primeraka). On, međutim, ne može da objasni šta je to što ga sprečava da i sada sarađuje sa srpskim novinarima.

Evljijana Berani ima spreman odgovor. Profesor novinarstva i nekadašnja urednica Televizije Kosovo kaže da su albanski mediji mnogo profesionalniji od srpskih.

"U kosovskim medijima nema govora mržnje, dok su srpski puni toga. Ovde niko u medijima ne naziva Srbe Škijama, dok u Srbiji svi za Albance kažu Šiptari", tvrdi Beranijeva, koja od svojih "argumenata»" ne odustaje ni kad joj novinari iz Beograda kažu da nije u pravu.

Ipak, ne navodi ni jedan konkretan primer kojim bi potkrepila svoje tvrdnje. Kao što nema odgovor ni na pitanje šta je sa očiglednim slučajem govora mržnje koji se pre desetak dana pojavio u jednim prištinskim novinama.

Krajem maja, list "Infopres" objavio je navodni spisak "pripadnika srpskih paravojnih snaga na teritoriji opštine Lipljan", koji "pripremaju terorističke akcije".

Srbi čija su se imena pojavila u tim novinama strahuju od posledica, a Udruženje profesionalnih novinara nije reagovalo na očiglednu manipulaciju novina koje su po tvrdnjama upućenih bliske Hašimu Tačiju.

"Nismo bili dovoljno hrabri, ali ćemo svakako reagovati ubuduće", iskren je izvršni direktor Udruženja Ljundrim Aljiju.

Na insistiranje srpskih novinara sa Kosova, juče je vanrednu sednicu održao Savet za štampu, organizacija koja ima pravo da kažnjava novine za sve prekršaje kodeksa. Odlučeno je da se do kraja nedelje razgovara sa urednicima "Infopresa" i da se potom donese odluka. Agron Bajrami, glavni urednik "Koha ditore", tražio je da se novine odmah kazne, a Predrag Radonjić iz "Glasa juga" zapretio je da će napustiti Savet za štampu ako ne bude nikakve kazne.

-----------------------------------------------------------

Rukometna politika

Stvarno mi je žao što je vaša Kikinda kažnjena jer je odbila da igra sa našim Vlaznimijem – kaže Izet Đinovci, generalni sekretar Rukometnog saveza Kosova u svojoj kancelariji u Domu sportova u Prištini, dok pokazuje slike sa zasedanja Evropske rukometne federacije. Njegov savez pridruženi je član EHF-a, pa klubovi sa Kosmeta imaju pravo da se takmiče u evropskim kupovima, za razliku od "nacionalnog» tima koji to pravo ne može da dobije. Prošle jeseni, ženski rukometni klub iz Kikinde odbio je, po preporuci Vlade Srbije, da igra sa timom s Kosova i zbog toga je kažnjen. Kasnije je protiv Vlaznimija igrala Naisa iz Niša i ubedljivo pobedila. – Ne valja kad se politika umeša u sport – kaže Đinovci, ali zatim priznaje da se i sam bavi politikom i da je "sport najveća politika".