Čija je bila vila na Medijani

Niš – Poznati lokalitet Medijana, nadomak Niša, nije do kraja istražen, pa otuda i različita mišljenja o njegovoj ulozi. Posebno o luksuznoj vili sa peristilom za koju se smatra da je predstavljala letnju rezidenciju cara Konstantina koji je rođen u Nišu 27. februara 280. godine. Šezdesetih godina prošlog veka, nakon istraživanja Ljubice Zotović, koja je na Medijani radila dvadesetak godina, zastupana je teza da je ta vila bila letnja rezidencija poznatog rimskog imperatora. Čak ima mišljenja da je Konstantin tu doneo neke važne ukaze.

Međutim, arheolog-antičar niškog Narodnog muzeja Slobodan Drča dovodi ovu tezu u pitanje.

– Taj objekat je bio protokolarni. Tamo nema arheološkog materijala koji bi išao u prilog tvrdnji da je to bila carska rezidencija. Ako je tu bio imperator, onda tu mora da bude i njegov kult. Tamo nema nijednog fragmenta luksuzne keramike, nema carskog kulta, pojašnjava naš sagovornik.

O Medijani, smatra Drča, ne može sa sigurnošću da se raspravlja, jer nije otkopana u celini. Vila o kojoj je reč, imala je trem sa mozaicima, centralnu salu za sastanke, veliko dvorište. U sredini unutrašnjeg dela bila je fontana, veliki bazen, tzv. impluvijum, koji je sakupljao kišnicu korišćenu za tehničke potrebe. Postojao je i poseban odvodni kanal do termi koje su bile u sklopu te luksuzne vile. Po obimu i kvadraturi, ona je bila grandiozan objekat. U hronološkom smislu, u arhitekturi razlikujemo dve faze. Postojao je stariji objekat i, najverovatnije u doba cara Konstantina, on je preuređen i proširen.

– Normalno je da su svi ti ilirski carevi koji su gradili vojnu karijeru i kasnije postali imperatori, u svom zavičaju podizali luksuzne vile. Ali, svi ti objekti su vezani za Niš, a ne za Medijanu. Medijana je, kaže Drča, u prvo vreme bila, očigledno, selo nadomak Niša koje je grad snabdevalo poljoprivrednim proizvodima. Kasnije, krajem četvrtog veka u doba velike krize carstva, državni ili gradski službenici su mogli da imaju mala imanja izvan grada, sa stambenim objektima i baštama i povremeno su mogli da borave u njima.

Iz istorijskih izvora se precizno zna koliko puta je car Konstantin boravio u Nišu. I uvek se pominje Niš, nikada Medijana. Da je Medijana bila poljoprivredno naselje, potvrđuje činjenica da se nalazi na četrdesetak hektara plodne zemlje – na južnim padinama korporacije EI i tzv. Vlaškog brda, sada obronaka Gorice u prostranoj ravnici na levoj obali Nišave.

– Pomenuta vila jeste reprezentativna, ali samim tim što nije otkopana u celini, ne može da se tvrdi da je bila rezidencija cara. U antičkoj arhitekturi postoje takve vile koje su bile gradske vile. Znači, ako neki car prolazi kroz grad, on može tu da prenoći. Car nikada nije u poljani, on je uvek u gradu, kategoričan je Drča.

Po svoj prilici, vila je mogla da bude vlasništvo Konstantinovog druga iz detinjstva Remetalka. On je takođe napravio vojnu karijeru i bio je guverner u Egiptu. Kada je Konstantin 306. godine došao na vlast, on je povukao Remetalka iz Egipta, doveo ga u Niš i postavio ga za vojnog guvernera Sredozemne Dakije. Indirektan dokaz za to su dve skulpture od crvenog porfirita kojeg ima samo u Egiptu, u delu prema Asuanu i Etiopiji. Tvrd je kao granit i izuzetno težak za obradu. Skulpture su otkrivene na Medijani 1972. godine, visoke su oko pola metra, bez glava. Na bazi skulptura je grčki tekst koji u prevodu glasi: "Spasitelju Asklepiju, Roimetalkes i njegova žena Filipa zahvalni podižu spomenik". Na njima su, naime, predstavljeni Asklepije i njegova sestra Figija.

– Otkud grčki, kada Niš i cela ova oblast pripadaju latinskom jezičkom području. Sve što je nađeno na javnim objektima, na nadgrobnim spomenicima je na latinskom. Granica latinskog i grčkog je otprilike bila Bela Palanka. Cela Trakija, odnosno, današnja Bugarska, govorila je i pisala grčki. To je arheološki trag koji upućuje da je Remetalk kao vojni komandant mogao da ima jednu takvu vilu, pogotovu što je Konstantinov drug iz mladosti. Kao vlasnik vile na Medijani i namesnik provincije, Remetalk ju je, kada su to zahtevale prilike, stavljao na raspolaganje caru i njegovoj pratnji, smatra Slobodan Drča.