Berači srećniji od uzgajivača

Prokuplje – U gradovima i selima Toplice, na putu, ulici, u kafanama i po kućama ovih se dana samo o višnji priča. Kako i ne bi, kad je ovde na milione stabala ove plemenite voćke, zasadi su na više od tri hiljade hektara. A rodila je. Ne kao što ume, ali je zato kvalitet gotovo svuda prve klase.

Dragan Orović, direktor Zavoda za poljoprivredu pri Visokoj poljoprivrednoj školi u Prokuplju, veli za "Politiku" da će se iz Toplice otkupiti više od 150 vagona plodova. Ako se ovome doda de će isto toliko biti ubrano i u Dobriču, onda je jasno zašto je višnja ovde tema dana. On kazuje da su kupci i nakupci već "podelili" terene, a oni iz inostranstva samo očekuju ishod.

U izvoz ide na hiljade tona smrznute višnje, a nešto manje one potopljene u alkohol koje se u cisternama voze put Nemačke, Francuske, Švajcarske i drugih evropskih zemalja, ali i u naše bivše republike, naročito u Republiku Srpsku. Po rečima Orovića, ovakav izvoz najviše se isplati, jer je najveća zarada, pa terba računati da će u narednim godinama kupci više ulagati u ovu vrstu prodaje. On tvrdi da će "Srbijanka" iz Valjeva, koju su kupili Bugari, postati uskoro glavni konkurent u otkupu višanja.

U Merošini i okolini, odakle i vodi poreklo najpoznatija u svetu sorta "oblačinska", berba je već u punom jeku. Otkupljivači ovde plaćaju kilogram višnje 23-24 dinara. Voćari su tom cenom nezadovoljni, jer, kako tvrde, ona ne pokriva ni troškove proizvodnje. U Bulatovcu, jednom od većih otkupnih mesta u rejonu ispod Jastrepca, Miroljub Stanković nam objašnjava da se više ne isplati negovati višnju. Njegovo mišljenje dele i ostali uzgajivači sa kojima smo razgovarali.

Pa ipak, čini se, svi se nadaju da će doći do gotovih para odmah, a to je ipak nešto u ovom, inače, siromašnom kraju, gde gotovo nema fabrike koja radi kao nekada. Dragan Bogojevski, koji i sam ima veliki voćnjak, drži i otkupnu stanicu i potvrđuje nam da je, zaista, niska otkupna cena višanja, ali da ona nije i konačna.

Ovogodišnji rod željno dočekuju i berači. U rano jutro, u Prokuplju, kod pijace, okuplja se na stotine mladih i starih, najviše Roma. Njih čekaju kamioni, šleperi, kombiji i putnička vozila i prevoze do višnjika diljem opštine.

A kad su, šezdesetih godina prošloga veka, bračni par Pavićevića, profesora sa Beogradskog univerziteta, otkrili bukvalno u trnjaku ovu neobičnu sortu višanja, opisali je i kultivisali, verovatno nisu ni mogli da pretpostave da će onisko drvo, više nalik na žbun, osvojiti ne samo jug Srbije, već i celu Evropu kvalitetom koji je jedinstven, samo u Toplici. Ovaj reporter slušao je još pre tri godine jednog francuskog industrijalca koji je govorio da on od ove višnje preradom dobija više od trideset proizvoda. Mi je, na žalost, još izvozimo kao sirovinu.