Dostignuće austrijskih sindikata: godišnje 14 plata

Austrijski a potom švajcarski model rešavanja permanentnih sukoba poslodavaca i radničke klase, oba iz tridesetih godina 20. veka, otvorili su novo poglavlje u Evropi: socijalno partnerstvo, zajedničko odlučivanje predstavnika preduzimača i zaposlenih.

Poučeni iskustvima radničke pobune iz 1934, kada su socijalni nemiri doveli do građanskog rata, u Austriji je ustoličeno socijalno partnerstvo. Predstavnici četiri komore – Privredne komore, Saveza industrijalaca, Radničkih komora i Saveza sindikata – dogovaraju se i konsenzusom odlučuju u okviru Paritetne komisije o kolektivnim ugovorima, poboljšanju uslova rada i visini nadnica.

Sindikati uz to polažu pravo da stave veto na odluke koje nisu u interesu zaposlenih. Ovaj model je Austriji omogućio da se popne na vrh lestvice zemalja sa najboljim uslovima rada.

Ne samo da je zakonom zagarantovana isplata minimalno 14 plata godišnje, već se one redovno usklađuju sa godišnjom inflacijom. Slično je i u Švajcarskoj, gde je ideja socijalnog partnerstva preneta u praksu 1937. godine – ne bi li se sprečilo širenje fašizma u konfederaciji.

Nemačka je prihvatila princip socijalnog partnerstva posle Drugog svetskog rata, iako ono nije donelo rezultate koji mogu da se uporede sa Švajcarskom i Austrijom gde praktično nema štrajkova, ili bar ne dužih obustava rada.

U Nemačkoj se, shodno situaciji, socijalno partnerstvo ponekad pogrdno naziva „antagonističkom kooperacijom” ili „konfliktnim partnerstvom”.

U sve tri države vlasti po automatizmu prihvataju svaki dogovor koji ostvare poslodavci i sindikati, a u slučajevima kada nema konsenzusa država apeluje da se on ostvari.

Sindikati su tradicionalno podeljeni na one koji su bliži idejama socijalista i socijaldemokrata i na one više vezane za stranke desnog centra, ali stranačke naklonosti uvek su pre svega u funkciji interesa radnika.

Socijalno partnerstvo je zakonom ustoličeno u EU gde su socijalni partneri Biznis Jurop, Centralni savez javnih preduzeća i Organizacija malih preduzetnika, sa jedne, i Evropski savez sindikata, sa druge strane.