Niški studenti u društvu najboljih

Niš – Ostvarujući svoj najznačajniji zadatak i noseću društvenu ulogu na planu razvoja nauke i obrazovanja vrhunskih kadrova, tokom više od četiri decenije postojanja i uspešnog rada Univerzitet u Nišu izrastao je u izuzetan visokoobrazovni centar, jedan od najvećih i najuglednijih u ovom delu Evrope. Danas, kada na fakultetima niškog Univerziteta studira 27.570 studenata i kada je u nastavi i naučnoistraživačkom radu angažovano oko 1.500 profesora i saradnika i više od 600 vannastavnih radnika, s ponosom se govori o bogatoj tradiciji i visokom ugledu u porodici srpskih visokoobrazovnih institucija. I, svakako, o pečatu akademske sredine kojim su obeležene 42 poslednje godine Niša, jednog od najstarijih gradova u Evropi, njegove privrede i kulture, njegovog svakodnevnog života i, posebno, dostignuća u oblasti obrazovanja. Ovako, u svom prvom razgovoru za "Politiku" govori prof. dr Radoslav Bubanj, rektor Univerziteta u Nišu. Sa profesorom Bubnjem, koji je na mesto rektora došao krajem prošle godine, razgovaramo upravo uoči 15. juna – dana kada je, 1965. godine, ova visokoškolska ustanova, odlukom Narodne skupštine, osnovana kao treći srpski, i sedmi jugoslovenski univerzitetski centar.

Hram nauke

– Niški univerzitet danas je pred značajnim zadatkom sprovođenja reforme visokog obrazovanja i primeni principa Bolonjske deklaracije. Učinjenim krupnim koracima u reformi studija i uvođenjem novih oblika rada, sve smo bliži koncepciji evropskog obrazovnog procesa. Potvrda te naše uspešnosti i dokaz da smo na pravom putu, jeste i nedavno učešće predstavnika našeg univerziteta u sastavu državne delegacije Srbije na ministarskoj konferenciji o Bolonjskom procesu, održanoj u Londonu, gde je, pred ministrima obrazovanja i drugim zvaničnicima iz 35 zemalja, naša zemlja dobila visoku, vrlo dobru ocenu za postignute rezultate u reformi visokog obrazovanja. Ističem da je Univerzitet u Nišu uveo mnogo novina, u skladu sa visokim međunarodnim standardima, uspostavljajući tako bilans između dobre tradicije našeg, i usvojenih standarda evropskog visokog obrazovanja – objašnjava prof. Bubanj.

– Verujem da Niš zaslužuje još jači univerzitetski centar i da će našim zalaganjima za demetropolizaciju visokog obrazovanja univerzitet zavredeti i veću pažnju grada i ove regije Srbije – ističe Radoslav Bubanj:

– Niš je do sada malo koristio potencijale "hrama nauke, znanja i mudrosti" u kojem su u isto vreme i polet i ambicije mladih. U skladu sa usvojenom strategijom razvoja univerziteta pokrenuta je inicijativa o osnivanju dva nova fakulteta u našem sastavu. Formiranjem Poljoprivrednog fakulteta dobili bismo noseći faktor razvoja cele južne i jugoistočne Srbije i unapredili održivi razvoj ruralne sredine ovog dela naše zemlje. A kada se govori o bogoslovskom fakultetu u sklopu Univerziteta u Nišu, dovoljno je reći da je Sveti arhijerejski sabor SPC-a odobrio osnivanje ovog fakulteta, a što će verovatno biti ostvareno do početka 2008/2009. školske godine u duhu obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta (313–2013) u rodnom gradu cara Konstantina.

Osim o bogatoj međunarodnoj saradnji, koja se odvija u oblasti obrazovanja i naučnoistraživačkog rada, članstvu u interuniverzitetskim asocijacijama preko međunarodnih naučnih projekata, bliskim vezama sa univerzitetima u Italiji, Sloveniji, Bugarskoj, Nemačkoj, Turskoj, Francuskoj i drugim zemljama, na Univerzitetu u Nišu se veoma mnogo vodi računa o studentima i njihovom položaju, navodi dalje Bubanj.

Univerzitetski kampus

U saradnji sa gradom i Vojskom Srbije, u planu je stvaranje univerzitetskog kampusa – kompleksa koji će obuhvatiti sve sadržaje studentskog života. Paralelno se rešavaju mnogi prostorni problemi niških fakulteta, od kojih je na prvom mestu i sa svim prioritetima obezbeđenje prostornih kapaciteta za normalan rad Fakulteta umetnosti. Ipak, smatra naš sagovornik, jedan od najznačajnijih koraka ka uključivanju studenata u sve oblasti rada univerziteta svakako je formiranje Studentskog parlamenta, zvanično osnovanog krajem aprila ove godine, preko kojeg će studenti ostvarivati sva svoja prava i štititi interese.– Do sada je na fakultetima Univerziteta u Nišu diplome steklo 43.260 studenata, a od ovog broja je 1.259 stranih državljana. Na našem univerzitetu magistriralo je 2.025, a doktoriralo 1.128 kandidata. Ovi podaci nas obavezuju da nastavimo svoje i do sada uspešno delovanje. Sve snage, sve mogućnosti, treba usmeriti ka unapređivanju procesa obrazovanja mladih, jer znanje je, definitivno najveće nacionalno dobro Srbije, a u okviru sve intenzivnijih procesa globalizacije postaje i jedan od najznačajnijih proizvoda naše zemlje – zaključuje rektor Univerziteta u Nišu prof. dr Radoslav Bubanj.