Američka ambasada traži kupca

Amerikanci bi iz kompleksa u kojem im se donedavno nalazila ambasada, u beogradskim ulicama Kneza Miloša, Sarajevskoj i Vojvode Milenka, trebalo da se isele, prema informacijama Ministarstva spoljnih poslova, do kraja meseca. Ambasada se proletos smestila na Dedinju. Za staro zdanje Stejt department, na koji je taj posed upisan, traži kupca a početna cena je jedanaest miliona evra. Ali, i niža suma bi, kako je rečeno za „Politiku”, mogla biti prihvaćena.

Prodaja bivše zgrade ambasade, naravno, ne može teći tako što se objavi oglas i čekaju ponude, nego agenti pozivaju one za koje veruju da bi ih mogli zainteresovati. Najviše zanimanja do sada su pokazale internacionalne hotelske grupacije. Takozvani institucionalni investitori – naziv koji podrazumeva investicione i penzione fondove, banke i osiguravajuća društva – iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Azerbejdžana, s kojima se takođe kontaktiralo, još se nisu izjasnili. Ima i domaćih ulagača koje privlači ideja da otvore svoj biznis na toj prestižnoj lokaciji u centru glavnog grada, u okruženju ambasada i državnih ustanova, na površini od 17.600 kvadratnih metara, otkrivaju u „Korsajdu”, domaćem partneru „Kušmana i Vejkfilda”, kompanije za nekretnine sa sedištem u Njujorku, kojoj je Stejt department poverio prodaju.

Poslovni prostor je ono što urbanistički plan generalne regulacije, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine, predviđa za blok omeđen ulicama u kojima je bivše zdanje ambasade i Ulicom Miloša Pocerca. Ta zona je, najavljuju u Urbanističkom zavodu Beograda, „odvojena” za mešovite gradske centre, u kakvima je moguća izgradnja komercijalnih i poslovnih objekata. Dozvoljeno će biti da se zgrade koriste i za stanovanje, ali u njihovom prizemlju takođe moraju biti poslovne prostorije. Maksimalna visina zdanja, prema budućim regulama, iznosiće 26 metara, što obuhvata prizemlje, šest spratova i potkrovlje, kažu u „Korsajdu”. Sada kompleks ambasade, navode u toj kući za savetovanje o ulaganjima, doseže petnaestak metara.

– Kupac će kompleks verovatno porušiti kako bi podigao nešto podesnije za novi sadržaj. Očekujemo i da plan detaljne regulacije, koji bi trebalo da uskoro „pokrije” i tu lokaciju, bude fleksibilan i otvoren za usaglašavanje s konkretnim projektom koji će doneti kupac – nadaju se u „Korsajdu”.

Osim u regulacioni plan, radovi na zdanju se moraju uklopiti i u pravila Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Taj objekat nema izuzetnu vrednost zbog koje bi bio zaštićen. Ali, deo je istorijske i arhitektonske celine Stari Beograd, pa uživa takozvanu prethodnu zaštitu, kao i sve stare zgrade u „krugu dvojke”, navode u Zavodu. Ukoliko bude hteo da menja nešto na fasadi ili eventualno da ruši zdanje, budući vlasnik će morati da poštuje uslove Zavoda, čiji je zadatak da pazi da se ne napravi nešto što bi narušilo ambijentalnu celinu tog kraja.

Bez obzira na ograničenja, i Dejan Racić, konsultant za nekretnine, veruje da će kupcu biti potrebna, u najmanju ruku, ozbiljna rekonstrukcija unutrašnjosti zgrade.

– Kompanije traže poslovni prostor koji je savremeno uređen. U starijim zgradama poput onih u bivšoj ambasadi prostor nije efikasno iskorišćen, ni jednostavan za organizaciju rada – dodaje Racić.

Sudeći po navodima „Korsajda”, ipak, suštinski se očekuje da će kupac posed uzeti zbog placa, a ne da bi dobio zgrade. Kada je kompleksu poslednji put procenjena vrednost i šta je ta analiza pokazala, u toj kompaniji nisu mogli da odgovore. Jedanaest miliona evra, koliko traži, Amerika će teško dobiti, smatra nekoliko stručnjaka za nekretnine s kojima je „Politika” razgovarala.

Srbija će možda takođe morati da plaća za kompleks u Kneza Miloša. Niko od naslednika predratnih vlasnika nije podneo zahtev za povraćajem neke od tih zgrada, navode u Agenciji za restituciju. Ali, potomci porodice Nestorović, kojoj je pripadao centralni objekat kompleksa, spremaju tužbu protiv Srbije u kojoj će zahtevati obeštećenje. Koliku svotu će tražiti, još nije izvesno.

Tu zgradu je tridesetih godina prošlog veka podigao Đorđe Nestorović, koji je bio sudija Kasacionog suda i ban Moravske banovine a imenovan je i za upravnika Beograda – funkcija koju danas obavlja gradonačelnik – u veoma nesrećnom trenutku: u februaru 1914. godine, malo pre izbijanja Prvog svetskog rata, u toku kojeg je prestonica okupirana. Posle Drugog svetskog rata, 1949. godine, njegove kćerke Zora, Katarina i Jovanka su zdanje u Kneza Miloša, gde je bilo uređeno 28 stanova za izdavanje, prodale državi za 25 miliona dinara, kaže Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju. Na tom mestu se njegovi podaci i porodična predaja Nestorovića unekoliko razilaze. Koliko Antić zna, 18 miliona dinara država nikada nije isplatila, već ih je zadržala na ime hipoteke kojom je zdanje navodno bilo opterećeno. Zorin unuk Nenad Konstantinović, advokat i poslanik Demokratske stranke, prenosi priče starijih srodnika da je ta svota oduzeta od ugovorne cene pod izgovorom da je nužna za renoviranje zgrade i plaćanje poreza po stopi od 30 odsto.

Od preostalih šest miliona, trima sestrama je isplaćeno po 150.000 dinara odmah, dok je ostatak trebalo da primaju u mesečnim ratama od po 5.000 dinara. Tu razliku, međutim, nikada nisu dobile, sem možda nekih „mrvica”, kaže Konstantinović.

– Mojim bakama je predočeno da nisu narodni neprijatelji, pa im se zgrada ne može oduzeti, ali je svejedno moraju ustupiti. Niko nije procenjivao vrednost zdanja, već je cena data odoka. Zgradu više ne možemo dobiti, ali nam Zakon o restituciji omogućava da zatražimo odštetu u visini razlike između tržišne cene i one koja je isplaćena. Kako odrediti tržišnu vrednost iz 1949. godine, iskreno, nisam siguran. Tužbu ćemo uskoro predati i pridružiće joj se i ostali potomci Nestorovića – kaže Konstantinović i potvrđuje da je među članovima porodice unuk jedne od tri nekadašnje vlasnice zdanja i Milan St. Protić, ambasador Srbije u Švajcarskoj i bivši ambasador u SAD.

Osim Nestorovića, za posed koji će postati američka ambasada je placeve, njih ukupno 13, „doniralo” i još petnaestak vlasnika. S njima je FNRJ zaključila ugovore o razmeni, koji su predviđali da im u zamenu za parcele u Kneza Miloša, Sarajevskoj i Vojvode Milenka budu dodeljene druge nekretnine. Da li su ih zaista i dobili, nije poznato, ali u Mreži za restituciju kažu da im se niko od naslednika tih porodica nije prijavio.

--------------------------------------------------------------------------------

Amerika platila posed manje od milion dolara

Ako postigne i cenu upola nižu od jedanaest miliona evra, Stejt department neće tako loše proći. Jer, posed je 1950. godine dobio za 31 milion dinara. Na osnovu računice koju je „Politika” napravila uz pomoć ekonomiste Miroslava Zdravkovića, to je bilo, prema dostupnim podacima o tadašnjem realnom a ne zvaničnom kursu, oko 90.000 dolara. Kad se uračuna inflacija za poslednjih šezdesetak godina, danas bi to bilo između 800 i 950 hiljada dolara, napominje Zdravković. Ali, nije poznato koliko su Amerikance koštali oni delovi kompleksa koje su kasnije izgradili. Zato je teško proceniti koliko „dobri” će izaći iz ovog posla. Doduše, eventualni dobitak ni približno ne pokriva troškove za podizanje nove ambasade jer ona je stajala, kako su mediji izveštavali, ukupno 132 miliona dolara.

---------------------------------------------------------------------------------

Barijere oko kompleksa padaju do kraja godine

Sve barijere koje onemogućavaju slobodan prolaz oko kompleksa bivše ambasade trebalo bi da počnu padati oko 30. septembra. Prema dopisu koji je Ministarstvo spoljnih poslova uputilo gradskom Sekretarijatu za saobraćaj, do tada se očekuje da bude završeno iseljenje, pa ambasada namerava da onda spusti i zapreku koja pregrađuje Ulicu vojvode Milenka. Do kraja godine će uklonjene biti i ostali stubovi i žardinjere u toj ulici, Sarajevskoj i Kneza Miloša.