Popisano, a nevraćeno

Iza jugoslovenskog "braka" ostala je imovina društvenih preduzeća, banaka i građana u bivšim članicama SFRJ, pre svega u Hrvatskoj, koja ni do danas nije vraćena. Kada će se ta imovina vlasnicima vratiti, po svemu sudeći, zavisi i od angažovanja naše države.
Zaostala imovina u bivšim republikama bila je poslednji put tema razgovora "razdvojenih" pre dve godine, a na sastanku zakazanom za 18. jun u Ljubljani, države sukcesori izneće probleme koji su, iz njihovog ugla, prepreka za primenu sporazuma o sukcesiji.

Profesor Dobrosov Mitrović, stalni predstavnik Srbije u Stalnom mešovitom komitetu za primenu sporazuma o sukcesiji, ističe da pojedine države sukcesori pokušavaju ponovo da otvore pitanja koja su sporazumom konačno rešena (stara devizna štednja, vojna imovina... ). Srbija se tome, naravno, protivi smatrajući da potpisani dokument treba striktno primeniti i ne prihvata  njegove izmene i dopune.

Naša država bi, međutim, trebalo prethodno da ažurira podatke o imovini preduzeća i građana. Prema poslednjim zvaničnim podacima, od 31. decembra 2005. podneto je 71.355 prijava građana i 478 pravnih lica za povraćaj imovine iz bivših jugoslovenskih republika, od čega 68.000 zahteva građana i 237 preduzeća  koji potražuju imovinu u Hrvatskoj.

I dok je srpska imovina u Hrvatskoj uglavnom promenila već nekoliko vlasnika, kod nas je hrvatska i slovenačka imovina bila zaštićena posebnom uredbom koja nije dozvoljavala prodaju. Oko 465 preduzeća koja su koristila te poslovne prostore a ušla u privatizaciju nemaju pravo da tu imovinu prodaju kao svoju.

– Ta preduzeća čekaju sukcesiju. Prodaju se ljudi samo sa onim što su ostvarili od 1991. do sada. Ko će kupiti takva preduzeća, a prema Bečkom sporazumu vlasnik imovine je onaj na koga je ona upisana, ističe Miroslav Brajević, direktor "Birostroja" – jednog od preduzeća koje godinama koristi poslovni prostor slovenačke firme.

Po sporazumu o sukcesiji svaka država svojim aktima uređuje status imovine koja je ostala na njenoj teritoriji. Srbija je još 1992. donela dve uredbe – o zaštiti imovine preduzeća iz bivših republika i zabrani prava raspolaganja tom imovinom, koje bi po logici trebalo da se spoje u jednu. Valjalo bi takođe urediti i status srpskih društvenih preduzeća osnovanih na pravu korišćenja te imovine, kao i radno-pravni status zaposlenih. Naravno, potrebno je pokrenuti i postupak vraćanja te imovine radi primene sporazuma o sukcesiji.

A kako može da se uredi status takvih preduzeća?

Mira Prokopijević, pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj, smatra da bi ta preduzeća valjalo privatizovati ili pokrenuti likvidaciju, odnosno stečaj.

Upućeni se slažu da je osnovni problem pri vraćanju imovine – reciprocitet. Jer, kako objašnjavaju, ako srpska preduzeća ne mogu da uđu u svoj posed već da se namire po tržišnoj ceni, zašto bi naša država imala obavezu povraćaja u naturi.

Da povratak imovine treba ubrzati, zalažu se i srpski  i hrvatski privrednici. Jer, kako svojevremeno rekoše u "Geneksu", "bolji je i mršavi kompromis nego debela parnica".

-----------------------------------------------------------

Slučaj Jugobanke

Priču o još nepodeljenoj imovini "podgrejala" je nedavno spektakularna vest u hrvatskoj javnosti da je, navodno, srpski premijer zatražio čak dve milijarde evra po osnovu vlasništva Jugobanke u Zagrebačkoj banci. Istina, tamošnji premijer je to negirao. U svakom slučaju, suma pomenuta u medijima je previsoka, slažu se i predstavnici srpske banke u stečaju.

Jugobanka, sada u stečaju, ostavila je 1991. četiri filijale – Rijeci (32 objekta), Zagrebu (25 objekata), Splitu (16 objekata) i Podravskoj Slatini. Posle otcepljenja Hrvatska je uredbama Srbiji zabranila da raspolaže tom imovinom i dozvolila da se filijale organizuju kao posebna pravna lica, koja imaju pravo da se pripoje drugim. Već sledeće godine zakonom je za likvidatora naših filijala u Zagrebu, Splitu i Rijeci određena Zagrebačka banka, dok je u Slatini transformisana u posebnu banku i u međuvremenu, po svemu sudeći, prodata. Likvidatori su bili zaduženi samo za naplatu potraživanja, ali se taj postupak nije odnosio na imovinu.

Srpska Agencija za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka najavljuje da će, prema ugovoru o sukcesiji, tražiti nadoknadu štete, što će, očito je, morati da se rešava na državnom nivou. Agencija poseduje dokumentaciju i za objekte u Dubrovniku, na Krku i Hvaru, ali nije uspela da ih proda zbog pravnih zavrzlama. Zato je angažovala advokate koji vode sporove, a otežavajuća okolnost je što Jugobanka u Beogradu nije vodila jedinstvenu knjigu imovine, pa Agencija gotovo da nema podatke o tome kolika su potraživanja.