Od subvencija do kredita

Za aktivne mere zapošljavanja država bi ove godine trebalo da izdvoji oko dve milijarde dinara, dakle 700.000 miliona dinara više nego lane, izjavio je juče državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vladimir Ilić. Međutim, ta sredstva su, po njegovim rečima, i dalje nedovoljna, jer iznose samo 0,06 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa očekuje da se narednih godina uvećavaju.
Prema Strategiji rešavanja nezaposlenosti do  2010. godine i Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja za period od 2006. do 2008. godine, tri su ključne mere kojima će se baviti sektor zapošljavanja u Ministarstvu ekonomije. Kako je istakao Ilić,  na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, reč je najpre o politici aktivnijeg traženja posla, karijernog vođenja, džob-klubova, većeg broja savetovanja i sajmova, jer se uvidelo da već pokrenute mere imaju dosta dobre efekte i obuhvataju tri četvrtine nezaposlenih.

Veća pažnja posvetiće se dodatnim obukama i obrazovanju koje u pet centara i 15 stručnih škola mogu obuhvatiti 10.000 lica. Jer, naš obrazovni sistem ne "proizvodi" potrebne profile pa je Nacionalna služba zapošljavanja prinuđena da organizuje brze obuke kadrova neophodnih poslodavcima. Treća mera obuhvata dodelu subvencija za samozapošljavanje, kao i isplatu doprinosa i socijalne zaštite za nezaposlena lica, za šta je ove godine obezbeđeno 1.500 evra po nezaposlenom.

– Ne treba zaboraviti ni "start-ap" kredite, koji će se dodeljivati na pet godina uz grejs period od godinu dana bez hipoteke, s kojima će se krenuti u septembru. Nezaposleni mogu da računaju i na mikrokredite, a njihovi poslodavci na poreske olakšice, odnosno smanjenje poreza na zarade s kojima se već startovalo. Vlada će od 2008. ove poreze još smanjiti, jer se pokazalo da je budžet umesto 28 izgubio tek četiri milijarde od smanjenja ovog nameta – objasnio je Ilić, očekujući da naredne godine Srbija postane kandidat za EU pa samim tim i privlačnija za grinfild investicije.

– Da strane investicije mnogo znače pokazuje primer nedavno otvorene zrenjaninske fabrike za proizvodnju brodova za rečni transport u kojoj je posao našlo 400.000 ljudi. Osim toga, Poljska i Slovačka su svojevremeno tek kandidaturom za ulazak u EU prepolovile stopu nezaposlenosti. Nažalost, trenutno tek Makedonija, Crna Gora i BiH imaju veću stopu nezaposlenosti od Srbije.

Prema rečima Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra za zapošljavanje, od ministra ekonomije se trenutno očekuje da potpiše odluku kojom će se u okviru programa samozapošljavanja dodeljivati 160.000 dinara po osobi, na šta samo u Beogradu trenutno čeka 500 lica, i pomoć poslodavcima od 100.000 dinara za svakog novozaposlenog u firmi.

-----------------------------------------------------------

Zakon podstiče nerad

Zakonska rešenja po kojima se isplaćuju radnici pet godina do penzije, po Iliću su nelogična, jer promovišu nerad:

– Platite radnicima otpremninu i ostale dažbine i kažete "Idi kući i čekaj..." Hajde da im pomognemo da i oni rade u zemlji u kojoj ima toliko posla.

-----------------------------------------------------------

Za pet godina upola manje nezaposlenih

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je 21,6 odsto i,  po rečima Vladimira Ilića, trebalo bi da se prepolovi  u narednih pet godina.

Od pet miliona građana starih između 15 i 65 godina – 3,4 miliona je zaposleno ili traže posao, a ostali iz ove grupe su penzioneri, zatvorenici, vojnici. U privatnom sektoru je 62 odsto zaposlenih, stopa nezaposlenih mladih do 30 godina je 48 odsto. Među nezaposlenima je 24 odsto žena, a 16 odsto muškaraca. Prosečna starost lica koja čekaju posao je 37 godina, a čak preko 50 odsto njih je bez radnog iskustva. Uz sve to, na posao se čeka u proseku 49 meseci.