Jezičak na izbornoj vagi

Akcija za Nemačku (AfD), zvanično stranka, a po sopstvenoj definiciji građanska inicijativa, ili pokret, koji je iznikao poput trave iz zemlje, mogla bi na kraju današnjeg dana da pomrsi račune vladajuće koalicije, a možda i da utiče na povratak socijaldemokrata u vladinu ložu, naravno kao mlađih koalicionih partnera demohrišćana.

Nemački mediji nazvali su AfD – kraljičinim pionom koji, po ugledu na pravila šaha, dopire do kraja šahovske table i donosi odlučujuću prednost u igri, pretvarajući se u kraljicu, ili u neku drugu potrebnu figuru.

S obzirom na to da je reč o stranci građanskih elita, pozicioniranih u desnom centru – osnivači su bili najugledniji ekonomski stručnjaci Nemačke, većina sa zvanjem profesora univerziteta – pomenuta „pomoć” građanskoj levici zvuči paradoksalno, ali ne i neuverljivo. U minulih desetak dana popularnost AfD dospela je na korak do cenzusom propisanih pet odsto glasova. Svaki dodatni glas mogao bi da ugrozi pozicije liberala, ali i da oslabi poziciju demohrišćanskog stranačkog bloka, sa Angelom Merkel na čelu.

Stručnjaci etabliranih parlamentarnih stranaka vlade i opozicije ističu da je AfD tipična stranka koja se bira u znak protesta. Pa ipak, njen nagli uspon – za samo četiri meseca od osnivanja razvila se u ozbiljnu političku snagu –  nameće zaključak da ovde nije reč o klasičnoj stranci protestnih birača, poput Pirata, već o pokretu koji bi mogao da postane značajan politički faktor. Utoliko pre što ideje i zahteve AfD podržavaju mnogi istaknuti funkcioneri u vladi i opoziciji. Najzad, izborna lista AfD oslanja se na imena donedavnih poslanika i funkcionera vlade i opozicije. AfD je u svojim programima preuzeo neke ideje demohrišćana, neke od socijalista i od Zelenih. Naravno, i liberalne ideje su zastupljene.

Osnovni cilj, istupanje Nemačke iz evrozone, koji AfD zagovara, nailazi na neočekivano jak odziv u javnosti, a mudro postavljeni zahtevi za privredne reforme prinudili su velike stranke da svoju političku strategiju u najmanju ruku prilagode predstavama AfD.

M. K.

-----------------------------------------------------------

Neonacističke provokacije

Na da­na­šnjim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma uče­stvu­je i neo­na­ci­stič­ka Na­ci­o­nal-de­mo­krat­ska par­ti­ja (NPD) ko­ja, zva­nič­no, bro­ji sve­ga pet hi­lja­da čla­no­va. Su­de­ći pre­ma ak­tu­el­nim ana­li­za­ma, ali i po ostva­re­nim iz­bor­nim re­zul­ta­ti­ma u mi­nu­le če­ti­ri i po de­ce­ni­je – osva­ja­la je iz­me­đu dve i se­dam sto­ti­na hi­lja­da gla­so­va  – šan­se NPD da pre­ma­ši pro­pi­sa­ni cen­zus od pet od­sto za ula­zak u Bun­de­stag su mi­ni­mal­ne. Ipak, neo­na­ci­stič­ki ak­ti­vi­sti vo­de že­sto­ku iz­bor­nu kam­pa­nju, ko­ri­ste­ći pri­li­ku da pod pla­štom de­mo­krat­skog nad­me­ta­nja na­met­nu jav­no­sti ras­pra­ve usme­re­ne pro­tiv stra­na­ca u ze­mlji i pro­tiv le­vo ori­jen­ta­sa­nih stra­na­ka ko­je sma­tra­ju – ve­le­i­zdaj­ni­ci­ma.

Uoči vi­ken­da su u ne­ko­li­ko ne­mač­kih po­kra­ji­na od­stra­nje­ne pla­ka­te sa ra­si­stič­kim pa­ro­la­ma, a u pe­tak je Ustav­ni sud u Kar­lsru­eu od­bio da pri­hva­ti tu­žbu neo­na­ci­sta pro­tiv pred­sed­ni­ka Jo­a­hi­ma Ga­u­ka. Po­vod je bila pred­sed­ni­ko­va iz­ja­va da su ak­ti­vi­sti ove stran­ke – lu­da­ci.

da li je reč o „­ideo­lo­škim fo­si­li­ma”, ka­ko ih ume­re­ni po­li­ti­ča­ri u Ne­mač­koj na­zi­va­ju, ili o ne­čem ozbilj­ni­jem, pro­is­ti­če iz jav­ne po­li­tič­ke di­sku­si­je o iz­ri­ca­nju za­bra­ne ra­da toj stran­ci.

Iako je ne­mač­ka Savezna ustanova za za­šti­tu ustavnosti kla­si­fi­ko­vala stranku kao pret­nju ustav­nom po­ret­ku, stran­ka nije zabranjena.

Pre dve go­di­ne mi­ni­stri unu­tra­šnjih po­slo­va svih 16 ne­mač­kih po­kra­ji­na pred­lo­ži­li su za­bra­nu NDP, ali Ustav­ni sud tek tre­ba da gla­sa o pred­lo­gu. Ta­kva si­tu­a­ci­ja omo­gu­ći­la je rast neo­na­ci­sti­ma. Dok u Šre­de­ro­vo vre­me ni­su ušli ni u je­dan po­kra­jin­ski par­la­ment, 2006. do­bi­li su pred­stav­ni­ke u dva: u Šve­ri­nu, po­kra­ji­na Me­klen­burg i Pred­nja Po­me­ra­ni­ja, i u Dre­zde­nu, Sak­so­ni­ja.

Mar­ta pro­šle go­di­ne, kon­zer­va­tiv­na vla­da kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel sa­op­šti­la je da ne­će po­ku­ša­va­ti da za­bra­ni ovu stran­ku kraj­nje de­sni­ce ko­ja je to­kom nje­na dva man­da­ta do­bi­ja­la no­vac iz dr­žav­ne ka­se ko­ji se u go­di­šnjem pro­se­ku kre­tao pre­ko mi­li­on evra.

apri­la ove go­di­ne po­sla­ni­ci dva doma parlamenta, Bun­de­sta­ga i Budesrata, nisu uspeli da postignu dogovor o zabrani NPD.       

Bo­ži­dar Di­kić

------------------------------------------------ 

Karlov ugao

Kad se zatrese nemačko izborno telo, nama klecaju kolena.

Nije ona Angela, ona je Arhangela.

Da bismo bili prijatelji, morali smo dvaput da ih pobedimo.

Ne smemo da se ugledamo na Nemce. Nije u našoj tradiciji da toliko radimo.

Volimo Nemačku kao što ona voli Ameriku, kao što Amerika voli Kosovo.

Nemačka je imala Maršalov plan. Mi smo, nažalost, imali samo maršala.

Neki u Nemačkoj bi rado vratili marku. I mi bismo.

Kada bi nas opet napali Nemci, da li bi nas branila garda Ohaja?

Srbija je okupirala Nemačku?! Azilantima.

Ko zna koliki bi nam bio standard da smo imali sreće da izgubimo rat kao Nemci i Japanci.

Dragutin Minić