Istorija na buvljoj pijaci

Sticajem okolnosti, paralelno sa filmskom režijom, posvetio sam se istoriji filma. Godinama sam predavao ovaj predmet u svojstvu redovnog profesora (u Sarajevu, Novom Sadu i Beogradu). Radi osmišljavanja svog projekta „Bel epok ili Poslednji valcer u Sarajevu”, pune dve godine (1987/88) proučavao sam temu sarajevskog atentata. Ušao sam u svaku poru činjenica i tumačenja ovog događaja iako sam, na kraju, u filmu koristio tek jedan maleni deo.

Na neki način stekao sam pravo da se uključim u polemiku oovojtemi. Moglo bi se reći da je polemika, strogo naučno gledajući, neosnovana za upućene i ozbiljno misleće osobe. Ali zbog svih onih drugih širom sveta (a, boga mi, vidim – i ovde, među nama), na tragu onog što predlaže kolega Aleksandar Mandić, trebalo bi je okončati brzo, efikasno i britko. Dakle, umesto disperzivnog razlaganja, predlažem jednostavnu i jedinstvenu proceduru. Pod pokroviteljstvom SANU, dva resorna ministarstva (za obrazovanje i kulturu) valjalo bi da organizuju naučni skup, uz učešće naučnika i umetnika iz zemlje i inostranstva, sa renomeom i pedigreom vrsnih i objektivnih stručnjaka. Iz tog skupa trebalo bi da proistekne odgovarajuća „Deklaracija o povodima, uzrocima i razlozima za pokretanje i izbijanje Prvog svetskog rata”, u kojoj bi se bespogovorno taksativno navele sve relevantne i neoborivo utvrđene činjenice. Zatim bi deklaracija svim medijskim sredstvima i diplomatskim kanalima bila prosleđena potencijalnim korisnicima širom planete.

Mučno je pratiti kako se svaka prišipetlja usuđuje da tumači ozbiljne teme, a još više kako takozvani doktori istorijskih nauka tumbaju činjenice. Uverio sam se da titula ne garantuje puno poznavanje neoborivih fakata, a pogotovo punu objektivnost u pristupu. Zbog toga, između ostalog, nikad ne ističem sopstvenu titulu doktora filmologije i svako ’pokrivanje’ titulom primam sa rezervom. Osvedočio sam se koliko je licemerja, demagogije, manjih ili većih falsifikata širom planete skrivano pod tim plaštom. Istorija se vrlo često nalazila doslovno na buvljoj pijaci, lociranoj na krajnjoj periferiji stvarnog znanja i činjenica, zaglibljena u kalu apsurdnih dnevnopolitičkih kalkulacija ili širih geostrateških interesa, zna se čijih i u ime kojih ciljeva.

Sa svoje strane mi možemo da pariramo samo činjenicama i objektivnošću. Ja već radim na svom doprinosu: od materijala koji nisu korišćeni u filmu upravo dovršavam TV seriju „Poslednji valcer u Sarajevu”, a spreman sam da učestvujem u svakoj akciji povezanoj sa navedenim ciljem – razbijanja zabluda i falsifikata koji se odnose na tumačenje smisla i značenja atentata u Sarajevu.

*filmski reditelj