Povratak u sedamdesete

Novi Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) stupa na stupa na snagu prvog oktobra ove godine, mesec dana pre lokalnih izbora na Kosovu.

Ovom prilikom valja ukazati na neka rešenja iz nastupajućeg ZKP, koji nam je velikodušno ostavila u nasleđe prethodna vlast.

U proceduru je 15. 01. 2012. vraćen stari pritvorski osnov, u čl. 211, st. 1, tač. 4 ZKP, poznat kao „pritvor zbog uznemirenja javnosti“ za najteža dela. On glasi:

„Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je:

4) za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela doveli su do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.”

Stari pritvorski osnov „uznemirenje javnosti” nalazi se u krivičnom postupku SFRJ od 1970, kada se masovni nacionalistički pokret za samostalnu Hrvatsku približavao kulminaciji, a Tito pojačao prosovjetski kurs. Zakon o izmenama ZKP donet je 26. novembra 1970. i stupio je na snagu 11. decembra te godine. Čelnici masovnog pokreta (Dabčević-Kučar i Tripalo) smenjeni su 1. decembra 1971 godine. Marko Nikezić (po smeni 1972. on i sledbenici postaju liberali) septembra 1970. rekao je da „srpski Centralni komitet“ nije „nikakav čuvar Jugoslavije“ i da taj forum „ne zna tačno šta misle drugovi u Hrvatskoj“, ,,ni kakve su im vizije budućnosti”. Šest meseci kasnije dr Mihajlo Đurić je naveo da je „Jugoslavija već danas gotovo geografski pojam” i zbog poznatog govora osuđen na kaznu zatvora.

Taj pritvorski osnov obrazlagan je prepisivanjem ili parafraziranjem zakonskog teksta, a i onda i sada je protivustavan i tiče se razloga koji su van krivične procedure. „Uznemirenje javnosti” je bezobalna formulacija i teško se činjenično može definisati. Posebno to važi za uzročnu vezu između uznemirenja javnosti i mogućnosti da se stoga ugrozi nesmetano i pravično vođenje postupka. Vrednosni sud ne podleže testu istinitosti, pa se činjenicama ne može osporiti. Naročito ne jačina i trajanje uznemirenja, sem projekcijom sudija. Od 2001. nije bio pritvorski osnov, a od 2011. vraća se na velika vrata u naš ZKP.

Jedno drugo rešenje iz 1977. vraćeno je u aktuelni ZKP, u čl. 438, st. 2. tač. 1. i glasi:

„Bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji i ako se:

1) presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.”

Ova odredba omogućuje da se u sudskim spisima zadržavaju nedozvoljeni dokazi i da se tako „pravi most” od nedozvoljenih ka dozvoljenim dokazima.

U svakoj državi krivična procedura pokazuje prave domete ljudskih prava i sloboda u jednom društvu, a ne ustavi i deklaracije o pravima i slobodama čoveka i građanina.

Pesnik Bulat Okudžava kaže: „Novo kod nas je – ono staro.“

Advokat