Rodna godina zaustavila poskupljenja

Da li zbog stalnog pada prometa, smanjene kupovne moći potrošača ili pojeftinjenja sirovina, korpa sa desetak osnovnih namirnica u supermarketima jeftinija je nego pre godinu dana.

Kako pokazuje malo istraživanje „Politike”, proizvodi među kojima su mleko, ulje, brašno, meso i drugi artikli, koštali su u septembru 2012. godine 2.480 dinara, a sada je za to potrebno izdvojiti 2.216 dinara. To znači da su cene ovih proizvoda u maloprodaji, u proseku, umanjene desetak odsto. Ipak, u poređenju sa 2011. godinom, poskupljenja nisu nimalo zanemarljiva.

Vodeći trgovci i proizvođači u svakom razgovoru sa novinarima već godinama pričaju da se nalaze „u makazama” između pada prometa, tj. slabe kupovne moći potrošača, s jedne strane, i neophodnosti da se, s druge, zbog poskupljenja sirovina podignu cene. Tvrde da zbog lošeg standarda prostora za poskupljenja gotovo da nema, ali uprkos tome proteklih godina su maltene svakodnevno podizali cene. Pa šta se to dogodilo u septembru ove godine, barem kada je o osnovnim namirnicama reč?

Draga Cvijanovića, direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede, ovakvi cenovnici nimalo ne čude. Kako kaže, rod pšenice kakav smo imali ove sezone nije zabeležen godinama.

– Ove godine rod je bio fantastičan. Samim tim, to utiče na cene mesa, mleka i logično njihovih prerađevina. To je uzrok stopiranja poskupljenja hrane i čak blagih pojeftinjenja – objašnjava Cvijanović, ali dodaje da postoji još jedan razlog koji je pogurao cenovnike na dole.

– Nažalost, na najnovija dešavanja se cenovnicima u velikoj meri je uticao i pad kupovne moći građana. Čemu skupi proizvodi i visoke cene ako niko nema novca da ih kupi – navodi naš sagovornik.

Što se tiče trendova koji se očekuju, Cvijanović navodi da se u Institutu bave i time, ali da je teško predviđati.

– Mislim da će za sada cene ostati na ovom nivou jer nema realnih faktora koji mogu uticati na njihovo povećanje. Ali, mi smo malo tržište i mali proizvođač u svetskim razmerama. Tu stvari diktiraju veliki igrači i ogromni proizvođači žita. Cene hrane u Srbiji ne mogu mimo svetskih. Na to što se dešava na svetskim berzama ne možemo da utičemo, ali ta dešavanja utiču na nas. Zbog demografskih promena i promena načina ishrane najvećih potrošača poput Kine i Indije, svetske cene hrane će u narednim decenijama sigurno rasti – zaključuje Cvijanović.

U najvećim trgovinskim lancima kažu da su u avgustu 2012. cene mesa drastično uvećane 30 ili čak 40 odsto, ali da se novi cenovnici nisu održali ni tri meseca. Treba biti iskren pa reći i da ove godine suša nije desetkovala poljoprivrednu proizvodnju, pa nije bilo ni špekulanata koji bi to iskoristili da podignu gotovo sve cene, kao što se to dogodilo pre 12 meseci.

Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, navodi da su ove godine plate i penzije pale pet odsto u poređenju sa prethodnom godinom, što automatski utiče na količinu novca koju građani potroše u supermarketima.

– Ove godine imamo restriktivnu fiskalnu politiku, tj. smanjenu tražnju i ona će do kraja godine pasti za dva procenta što nije malo. To utiče na cene u maloprodaji – objašnjava Nikolić, dodajući da postoji i drugi uzrok.

– Ove godine je takozvana baza niža, tj. jeftinije su poljoprivredne sirovine koje se koriste u proizvodnji hrane. A razlog je to što je rast u poljoprivredi ove godine iznosio oko 20 odsto – pojasnio je Nikolić.

U potrošačkim organizacijama, međutim, smatraju da cene uvek mogu mogu da budu još niže i podsećaju na njihov komentar kada je sa početkom krize počeo i talas poskupljenja – „prodavnice će poželeti kupaca”.

– Cene su i dalje veoma visoke i da imamo bolju konkurenciju u proizvodnji i trgovini, bile bi još niže – kategoričan je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Osim toga, u ove cenovnike se uklapaju i izveštaji Narodne banke Srbije o stopi inflacije (opšteg rasta cena). U avgustu je zabeležena mesečna inflacija od 0,4 odsto, a mesec dana ranije čak i deflacija – opšti pad cena.