Crnogorci i Hrvati na Bitefu

U okviru zvanične selekcije ovogodišnjeg 47. izdanja Bitefa u četvrtak će pozorišnoj publici biti predstavljene dve predstave. Obe u Narodnom pozorištu u Beogradu. Najpre će u 18 časova na sceni „Raša Plaović” svoju predstavu „Post scriptum” u adaptaciji i režiji Varje Đukić izvesti Crnogorsko narodno pozorište iz Podgorice, dok će u 20 časova na velikoj sceni nacionalnog teatra nastupiti trupa „Montažstroj” iz Zagreba sa svojim novim ostvarenjem „55+”. Koncept i režiju potpisuje Borut Šeparović.

Predstava „Post scriptum” na nekonvencionalan način bavi se životom i delom Danila Kiša. Pored Kišove proze autorka Varja Đukić je u predstavu ukomponovala balet, zvuk, video-art i svetlo.  

– Adaptacija je sačinjena od priče „Enciklopedija mrtvih”, na kraju istoimene knjige priča je „Post skriptum”, od listanja i čitanja odštampanog „Konduktera” jugoslovenskog reda vožnje železničkog, autobuskog, brodskog i avionskog saobraćaja, koji je napisao Eduard Sam, Kišov otac. Božo Koprivica, pisac-pesnik i nezamenjivi u teatru, „nanosio je, opremao” Kišovom prozom „Rani jadi”, „Bašta, pepeo”, „Peščanik”, „Lauta i ožiljci”, poezijom, Kišovim prevodom Geteove poeme „Kralj vilovnjaka”. Literatura je poslužila kao biografska građa. Proza i poezija je snimljena, montirana kao audio celina, naratori su svi: pisac, dečak Andi, otac, majka, Dingo, Julija, dečaci iz Kerkeberabaša… objašnjava Varja Đukić.

 Hrvatska trupa „Montažstroj” stari je Bitefov znanac. Ovoga puta u Beograd stiže sa ostvarenjem „55+”.

– Posebno mi je drago da u regionu bivše Jugoslavije, u kojem još uvek možemo razumeti jedni druge, predstavimo generaciju koja je upravo u toj bivšoj državi odrastala zajedno i provela svoju mladost. Zbog toga su povezani i sa građanima drugih država bivše Jugoslavije jer su svi oni zajedno delili neke vrednosti koje su danas izgubljene, zbog čega smatram da je propitivanje tog nasleđa izuzetno važno ne samo u Zagrebu, nego i u Beogradu. Da je projekt „55+” realizovan u Beogradu s tamošnjim građanima starijima od 55 godina, verovatno bi rezultirao sličnim zaključcima. Sama predstava bavi se najvažnijim trenucima u životu, a svaki protagonista dobio je tačno onoliko sekundi koliko ima godina da ispriča svoj najvažniji minut. Osim minutima koji su prošli, predstava se bavi i minutima koje tek dolaze – kaže Borut Šeparović.

B. G. Trebješanin