G-8 drži pola globusa
Svetska trgovinska organizacija upozorila je na veoma zabrinjavajuću neravnomernost privrednog razvoja i sve veće razlike između najbogatijih i najmanje razvijenih zemalja. Osam industrijski najmoćnijih država (Grupa osam) sa samo 13,2 odsto od ukupnog stanovništva u svetu kontrolišu 43,3 odsto svetske trgovine (izvoza) i svojim industrijskim i finansijskim potencijalima uspevaju da ostvare 41 odsto od ukupnog privrednog učinka u svetu.
Na konferenciji šefova država Grupe osam u Hajligendamu taj zabrinjavajući nesklad i problemi koji iz toga proizlaze nisu mogli da budu zaobiđeni, mada usled nejednakih interesa učesnika nije sastavljen efikasni plan za skorije ublažavanje razlika. Uoči tog skupa u nemačkom listu "Frankfurter rundšau" objavljeno je koliko je loša privredna situacija naročito u Africi gde živi 950 miliona stanovnika. Više od jedne trećine afričkih žitelja, preko 390 miliona u 22 države, jedva preživljava. U tim državama godišnji bruto nacionalni dohodak je manji od 500 dolara po glavi stanovnika. U 10 najsiromašnijih afričkih država sa 193 miliona stanovnika bruto nacionalni dohodak ne dostiže čak ni 250 dolara godišnje po glavi stanovnika, što znači da na jednog Afrikanca otpada samo 66 centi dnevno.
Razlike u opredeljivanju prema problemima Afrike su u klubu državnika Grupe 8 ponovo potvrđeni. Amerika ima sopstveni program, najavljuje dogovore krajem godine, opaža se američki vid globalizma, ali i posebni nemački kolosek globalnog uticaja. Sada je Grupa 8 odredila pomoć za suzbijanje najtežih zaraznih bolesti koje haraju Afrikom.
Na dnu afričkih zemalja sa najnižim privrednim bruto nacionalnim učinkom su Etiopija (sa 110 dolara po glavi stanovnika), Kongo (122 dolara), Sijera Leone (150), Gvineja Bisao (160) i Liberija (165 dolara godišnje).
Na sve ozbiljniji raskorak i neefikasne metode globalizma ukazao je komentator hamburškog lista "Di cajt" koji navodi da su SAD u dosadašnjem četvorogodišnjem ratovanju u Iraku potrošile astronomski iznos od 450 milijardi dolara, pri čemu se ti izdaci za osam milijardi dolara povećavaju svakog meseca. U isto vreme američka pomoć najmanje razvijenim afričkim zemljama jedva se primećuje. Na efikasniju pomoć nisu navele ni katastrofalne posledice suše od koje je samo u Etiopiji 1984. godine milion ljudi umrlo od gladi, a ponovna suša 2003. ugrozila je život još milion i po Etiopljana.