Nema pravde za pacijente bez nezavisnih zaštitnika

Kada je pre četiri godine u Kliničkom centru Srbije (KCS) Zvonku Petroviću, pacijentu na dijalizi, ali i predsedniku Udruženja bubrežnih bolesnika i invalida na kućnoj dijalizi „Renalis”, rečeno da analizu jednog hormona mogu da mu urade tek za tri-četiri meseca, a kod privatnika se radi za jedan dan, tražio je da mu se o tome izda pismena potvrda. Pošto takvu potvrdu nije mogao da dobije, pomoć je potražio od zaštitnika prava pacijenata te ustanove koji tog dana – nije bio na poslu.

Ni u skorije vreme Veselinović nije imao bolje iskustvo: pre nekoliko dana snimanje glave je imao zakazano u 10 sati i 30 minuta, ali mu je rečeno da je doktorka na sastanku i da „malo sačeka”.

– Posle nekoliko molbi da mi kažu koliko ću još da čekam, a pošto se teško krećem, insistirao sam da mi sestre na šalteru pozovu zaštitnika prava pacijenata, ali to nije urađeno. Dva sata sam čekao na pregled – priča za „Politiku” Veselinović.

Zaštitnici prava pacijenata, do sada, bili su zaposleni u zdravstvenim ustanovama. Reč je o pravnicima koji je trebalo da izađu u susret pacijentima, a da ukažu na propuste kolega sa kojima dugo rade pa čak i direktora. U praksi se pokazalo da su oni češće odvraćali pacijente od žalbi, odnosno štitili su doktore sa kojima rade. Od 1. decembra, kako je najavila ministarka zdravlja, prof. dr Slavica Đukić-Dejanović građani dobijaju savetnika za zaštitu prava pacijenata od kojeg će moći da zatraže pomoć iz oblasti zdravstvene zaštite, a koji će imati kancelarije u gradskim ili opštinskim skupštinama na čijem će platnom spisku biti.

To nije jedina novina: do kraja godine, a najkasnije od januara, sve zdravstvene ustanove dobijaju jednog, a one veće i dva-tri zaštitnika osiguranika. Kako je najavio direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO), prof. dr Momčilo Babić, njima će građani moći da se obrate kada su pregledi zakazani u predugom roku, kada su vraćeni jer je neki uređaj bio u kvaru, kada im se kaže da na neki lek nemaju pravo... Takođe, moći će da se požale i na neljubazan odnos zaposlenih, a i na nesavesno lečenje.

Ovi službenici, koje će plaćati RFZO, moraće da obaveste svoju kuću o neispravnim uređajima, nestašici lekova ili medicinskog materijala. Rok da reaguju je pet dana od pritužbe. Oni će biti izabrani na javnom konkursu, a na ovo radno mesto neće obavezno dolaziti pravnici, već i ekonomisti, farmaceuti ili doktori medicine, koji dobro poznaju medicinu i prava u zdravstvu.

Umesto da pozdrave nove „zaštitare” bolesničkih prava mnogo je više onih koji sumnjaju da će novine dovesti do boljitka, po onoj narodnoj „mnogo babica, kilavo dete”. Dr Hajrija Mujović-Zornić, naučni savetnik Instituta za društvene nauke i potpredsednik Udruženja pravnika za medicinsko pravo, skeptična je da novi instituti znače bolju zaštitu pacijenata.

– Nije dobro da se savetnici ne nalaze u zdravstvenim ustanovama, „pri ruci” bolesniku. To je lošije rešenje od onoga kojeg smo do sada imali. Novim rešenjima je trebalo otkloniti glavnu zamerku – to što ih plaća zdravstvena ustanova, a ne stvarati paralelni sistem i uvećavati birokratiju, koja nam nije potrebna. Srbija nije toliko bogata da može sebi da dozvoli tako brojne sisteme zaštite – kaže dr Hajrija Mujović-Zornić.

Zamerke ima i na naziv „savetnik”, jer, po njenom mišljenju, već sama reč ukazuje da tu nema pravne zaštite već da je u pitanju savetodavna funkcija.

– Za ozbiljne sporove zaštita je ipak van sistema zdravstva – kaže naša sagovornica.

U bolnicama na Zapadu postoje advokati i do tančina razvijen sistem pomoći i zaštite pacijenata.

– Nikome ne smeta da taj advokat bude u zdravstvenoj ustanovi. On se slobodno kreće po odeljenjima, u toku je sa svim događanjima u ustanovi, neposredno razgovara sa pacijentima koji se spremaju za operaciju, otklanjaju svaku moguću zloupotrebu, imaju bliski kontakt sa etičkim odborom – navodi naša sagovornica.

Predsednik Odbora za porodicu i zdravlje prof. dr Dušan Milisavljević kaže da je ovo bolje od ranijeg sistema u kojem pacijent nije imao praktično nikakvu zaštitu.

– Nije dobro što savetnik nije postao nezavisan, jer lokalni šefovi u slučaju kršenja prava neće dozvoliti osudu nekog direktora bolnice ili doma zdravlja, kojeg su postavili. Ovo će biti neuspeli pokušaj. Zaštitnik osiguranika je gomilanje administracije, dupliranje funkcija i to nije racionalno. RFZO ima pravo da štiti interese svoje kuće, ali ne na štetu građana Srbije, jer te službenike mora neko da plati – smatra dr Milisavljević.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Umesto u nove službenike uložiti u lekove

Predstavnik pacijenata na dijalizi, Veselinović kaže da nam ovakvi službenici nisu ni potrebni, već u zdravstvenoj ustanovi svako treba da radi svoj posao. „Kada se izračuna u koliko će bolnica sedeti jedan ili dva zaštitnika osiguranika i u koliko opština – savetnici, a svi će biti dobro plaćeni, mnogo bolje bi bilo da se te pare ulože u lekove koji nedostaju. Nepoštovanje prava pacijenata je i nedostatak dobrih lekova”, primećuje Veselinović.