PECANjE U "MREŽI"

U sredu je "Politika" objavila sliku i vest o Špancima koji leče nervozu i frustraciju demolirajući nekakav hotel koji, inače, treba da bude renoviran. Na slici se vide ljudi koji iskaljuju bes tako što pijucima i čekićima lupaju hotelski inventar.
Takav oblik terapije savetovao bih i domaćim javnim poslenicima, posebno onima koji nervozu i frustraciju istresaju pokušajima da smrskaju ruke i noge onima s kojima se ne slažu.

Logično bi bilo da se posle izbora i šest meseci mukotrpnog sastavljanja vlade strasti smire, da se novine, kako letnji red nalaže, zabave miševima u pivu, žiletima u hlebu, drekavcima iz Morave, ali, gle čuda, ništa od toga; politički život u Srba rasplamsao se kao da će izbori sutra.

Okidač za ovo demoliranje letnjeg raspusta bilo je otvaranje dosijea "Mreža" koji, kako sada stvari stoje, neće uskoro biti zatvoren. Ono što je izgledalo kao šverc cigaretama pretvorilo se, postepeno, u šverceraj idejama i ljudima. Na Stanka Subotića i društvo, kao i na porodicu Milošević i društvo, dve dosad osumnjičene grupe, kao da se zaboravilo, a rat se rasplamsao na neugaslom pepelu mitske teme – ko se kupao u Šilerovoj.

Nema tu novih detalja, ali zato ima novih interpretacija. Svedoci su vrlo nepouzdani, makar zato što nisu bez putera na glavi, ako im već kriminalni dosije nije deblji od Marksovog "Kapitala".

Postavljaju se i dva pitanja koja bi trebalo da sugerišu mutne namere suprotstavljenih tabora. Na prvo je lako odgovoriti, a drugo će još dugo biti predmet sporenja.

Jedno glasi: zašto je Dragan Jočić, ministar policije u prošlom i novom sazivu vlade, tri godine držao u fioci predmet "Mreža"?

Čini mi se da je odgovor očigledan. Prošla Koštuničina vlada bila je manjinska i zavisila je od podrške SPS-a. Da su dosije o umešanosti Mire Marković i Marka Miloševića tada otvorili izgubili bi podršku socijalista zato što bi ovi morali pred svojim, inače, okrnjenim biračkim telom da glume povređenost, bez obzira na to šta rukovodstvo stranke mislilo o Markovim i Mirinim poslovima.

Drugo pitanje tiče se oružane pobune "Crvenih beretki" i uloge Koštuničinog tabora u tome. Kao što se Čedomir Jovanović, magbetovski opisivao kao čovek kome "ruke nisu čiste, ali mu je savest mirna", u ovom konkretnom slučaju izgleda mi kao da bi sintagma mogla da se okrene, makar zbog one Koštuničine izjave da svako, jelte, štrajkuje u onome što mu je radno odelo, osim što je tadašnji predsednik države prevideo oružje. Onda se to povezuje s ubistvom Zorana Đinđića i, vrlo često, postavlja pitanje – teza koja računa s kratkim pamćenjem: ko je, dakle, imao korist od toga, odnosno ko je preuzeo vlast? Pa, vlast je preuzela vlada Zorana Živkovića, koja je ubrzo posle toga izgubila izbore skrhana, između ostalog, i mnogobrojnim aferama.

Srđa Popović, beogradski advokat, u uvodu knjige "Nedovršeni proces", izdanje Helsinškog odbora za ljudska prava, posvećene njegovom zalaganju za proširivanje optužnice u vezi s oružanom pobunom JSO u novembru 2001. godine, piše da je "uspeh oružane pobune bio prvi korak na putu restauracije i poraz prve demokratske vlade", te da je to stvorilo uslove da se taj udar nastavi ubistvom premijera, "koje je imalo za posledicu i pad čitave njegove vlade". Popović još u fusnoti, koja se odnosi na ovde citirani deo teksta, navodi svedočenje Gorana Petrovića, bivšeg načelnika Službe bezbednosti, koji okončanje oružane pobune opisuje rečima: "U tom trenutku država je predala vlast kriminalcima."

Razlike nastaju od trenutka kada se sukobe dve škole mišljenja. Po jednoj, koju zastupa i advokat Popović, uspeh pobune bio bi nemoguć da su Koštunica i vojska izvršili svoju ustavnu obavezu i pobunu ugušili. Druga škola mišljenja počiva na ideji o korumpiranosti delova Đinđićeve vlade koji su se preterano igrali vatrom, pa se na njoj i opržili, ukazujući pri tom na banalnu okolnost da od novembra 2001. do ubistva Zorana Đinđića u martu 2003. godine ta vlada ništa nije uradila da povrati vlast iz ruku kriminalaca.

Čini mi se da je otvoreno najvažnije pitanje novije srpske istorije i da svakako treba tragati za odgovorom na njega, ali ne na način kako se Španci, s početka ovog teksta, oslobađaju negativne energije.

Glavni urednik nedeljnika "Vreme"