Neustavna odluka o predaji matičnih knjiga Prištini?

Ustavni sud Srbije odlučio je da zastane sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Ovakvu odluku Ustavni sud je doneo da bi Vladi Srbije dao mogućnost da „u roku od šest meseci usaglasi ovu uredbu sa Ustavom”.

Inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove uredbe podneta je sudu pre skoro dve godine, 2. decembra 2011. Inicijativu su podneli advokati kancelarije Zdenka Tomanovića, navodeći da uredba nije saglasna ne samo sa Ustavom već i sa Konvencijom o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, zatim sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i sa Zakonom o matičnim knjigama. Ustavnom sudu je predloženo da odloži primenu uredbe ili da obustavi izvršenje svih pojedinačnih radnji i akata preduzetih na osnovu odredaba uredbe, kako bi se izbegle „neotklonjive štetne posledice”.

Ustavni sud je pre godinu dana pokrenuo postupak, ali je u decembru prošle godine stigao dopis Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, sa predlogom da se zastane sa postupkom zbog toga što je „u toku izrada zakona kojim će se regulisati suštinska autonomija AP Kosova i Metohije” u skladu sa Ustavom.

Ustavnom sudu su se tada obratili i Vlada Srbije i ministar pravde i državne uprave sa istim zahtevom i molbom da time „pruži mogućnost da se ova materija uredi na Ustavom propisani način”.

Kako su objasnili podnosioci inicijative, poseban način obrade podataka u matičnim knjigama za područje Kosova i Metohije sastoji se od fotografisanja, skeniranja ili fotokopiranja podataka, a tom postupku, prema uredbi, mogu prisustvovati predstavnici tima za dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini i organi Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

„Tako se omogućava obrada ličnih podataka protivno važećim propisima, uz prisustvo neovlašćenih lica, kao i upotreba obrađenih ličnih podataka u neodređene i nezakonite svrhe, to jest u svrhe za koje nisu ni prikupljeni ni obrađeni. Omogućava se dostavljanje podataka o ličnosti građana Republike Srbije neovlašćenom organu, odnosno timu za dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, koji može zajedno sa organima EU i UN da naknadno odluči o daljoj upotrebi obrađenih ličnih podataka”, navodi se u inicijativi podnetoj Ustavnom sudu Srbije.

Sve je to u suprotnosti sa odredbama Ustava Srbije, odredbama potvrđenih međunarodnih ugovora i važećim zakonskim propisima Republike Srbije, koji garantuju zaštitu podataka o ličnosti. Zato Vlada Srbije nema ovlašćenje da podzakonskim aktom, odnosno uredbom, menja zakonom i Ustavom propisani način prikupljanja i obrade podataka, ističe se u inicijativi.

Takva uredba stavlja građane Republike Srbije, koji su rođeni na teritoriji Kosova i Metohije, u neravnopravan položaj, navodi se, između ostalog, u inicijativi koju su podneli advokati Aleksandra Kovačević i Zdenko Tomanović i sudija iz Kosovske Mitrovice Branka Semenov.

Posle odluke Ustavnog suda da zastane sa postupkom u slučaju ove uredbe, vlada ima mogućnost da ukloni uredbu iz pravnog poretka ili da je promeni tako da ona bude u saglasnosti sa Ustavom, zakonima i međunarodnim konvencijama. Ako vlada to ne učini u roku od šest meseci, Ustavni sud će nastaviti sa postupkom.

Odluka o zastajanju sa postupkom doneta je i u vezi sa uredbom o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohija. Ustavni sud je i ovom odlukom, iz juna ove godine, dao mogućnost vladi da usaglasi uredbu sa Ustavom.