Polovičan uspeh biznis inkubatora

 Dok industrijskim zonama nastoje da privuku investicije koje će zaposliti relativno veći broj ljudi, država i gradovi nastojali su u prethodnom periodu da pojedinačnim preduzetnicima olakšaju započinjanje posla takozvanim biznis inkubatorima.

Iza rogobatnog izraza kriju se poslovni prostori koji se zakupcima izdaju po subvencionisanim cenama, nižim od tržišnih. Osim toga, tu su im na raspolaganju i druge usluge, poput knjigovodstva ili marketinga, i to najčešće na period od tri do pet godina, dok posao se ne razvije i osamostali.

A kao i kada je reč o efektima industrijskih zona, slično je i sa poslovnim inkubatorima – negde su uspešni, a negde potpuno promašene investicije. – Poslovni inkubatori omogućavaju novim, mladim preduzećima da u početku ne budu opterećeni ulaganjem u infrastrukturu, već da sredstva mogu da usmere u poslovnu delatnost – navode u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, dodajući da je prvi inkubator u Srbiji osnovan u Nišu 2004. godine i da je finansiran sredstvima Vlade Kraljevine Norveške.

– Ovogodišnja analiza je pokazala da u Srbiji posluje 17 poslovnih inkubatora, i to u Subotici, Novom Sadu, Senti, Zrenjaninu, Bačkom Petrovcu, Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Užicu, Prokuplju, Nišu, Boru, Vranju, Zaječaru, Majdanpeku, Pirotu i Kladovu – navode u agenciji, doajući da postoje još tri slična prostora u Kanjiži, Pančevu i Medveđi.

Trenutno u njima je 206 „stanara”, u kojima je 614 zaposlenih. Među tih 206 stanara 50 su preduzetnici, 121 su mikropreduzeća, 31 su mala i četiri strane firme. Konkretno, prema podacima do kojih je „Politika” došla, svi kapaciteti inkubatora se iskorišćeni u Novom Sadu, Bačkom Petrovcu, Beogradu, Prokuplju, Boru, Pirotu i Kladovu, dok je slabija iskorišćenost u Kruševcu, Užicu, Vranju, Zaječaru i Majdanpeku.

Može li se ovim rezultatima biti zadovoljan, tim pre što je u osnivanje poslovnih inkubatora koji danas posluju uloženo okvirno 650 mili- ona dinara? U Nacionalnoj agenciji za regio- nalni razvoj na naše pitanje odgova- raju da odgovor nije lako dati. Kako navode, teško je napraviti „merlji- ve indikatore uspešnosti inkubatora”.

– Kako bi rezultati različitih inkubatora mogli da se mere na na- cionalnom nivou neophodno je da se utvrdi jedinstven sistem kriterijuma i mera. Neophodno je definisati nacionalni standard poslovanja in- kubatora kao institucija koje podržavaju razvoj malih i srednjih pre- duzeća.

Jedino tako će se postići uređenje poslovanja inkubatora, me- renje efekata koji oni postižu, kao i lakše poređenje uspešnosti različitih inkubatora – zaključuju u Agenciji za regionalni razvoj. I dok se devet godina nakon otvaranja prvog poslovnih inkubatora u Srbiji i dalje čeka na procenu njihove uspešnosti, treba podsetiti i na činjenicu da su oni osnivani uglavnom na inicijativu lokalnih samouprava, a podržavani finansijskim donacijama Vlade Srbije (uglavnom kroz Nacionalni investicioni program) i mnogobrojnih stranih donatora, poput Vlade Kraljevine Norveške, USAID-a, holandske or- ganizacije Sparki i drugih.

S. Despotović