Malo više od lepih želja

 Valjevo – Kada je početkom aprila 2010. godine gradska skupština Valjeva usvojila odluku o kupovini fabrike nameštaja i kartonske ambalaže „Stefil” u stečaju, za potrebe industrijske zone raspoloženje je bilo podeljeno. Pre svega zbog kreditnog zaduženja od 200 miliona dinara, jer su se pojedini „čuvari” gradske kase ponašali kao da pare daju iz sopstvenog džepa. Međutim, glas razuma, tj. otrežnjenja brzo je stigao iz filijale Nacionalne službe zapošljavanja na čijim spiskovima je tada bilo preko 8.000 nezaposlenih, a zbog neuspešnih privatizacija ovdašnjih preduzeća sve veći broj radnika je ostajao bez posla.

 Kada su se strasti smirile glasno je rečeno da će industrijska zona biti pun pogodak za privredni oporavak i ublažavanje nezaposlenosti u gradu na Kolubari. Zbog čega je onda „dolina mogućnosti”, kako je nazvana buduća zona koja se prostire na 14 hektara opremljenog građevinskog zemljišta u kojem je pod krovom preko 30.000 kvadratnih metara proizvodnih hala i magacina ostalih iza ugašenog „Stefila”, još uvek između lepih želja i priča. Selimir Manojlović, zamenik gradonačelnika Valjeva, u izjavi za naš list kazao je da do odugovlačenja sa aktiviranjem zone nije došlo zbog inertnosti gradske vlasti i uprave, već objektivnih okolnosti koje je državna administracija „potegla” iz svog rukava.

– Fabrika Stefil„” kao društveno preduzeće nije bilo vlasnik, već korisnik imovine, odnosno zemljišta čiji manji deo po zakonu o restituciji treba da bude namiren pravim vlasnicima ili njihovim naslednicima. To je praktično značilo da bez saglasnosti Direkcije za imovinu nismo mogli da prodajemo placeve u zoni. Direkcija je sličnih zahteva dobila bezbroj, tako da smo morali da uđemo u situaciju dugog, a povremeno i neizvesnog čekanja. U međuvremenu državnoadministrativne procedure su privedene kraju i ja očekujem da za narednih 30 dana pitanje prodaje i ustupanja zemljišta unutar industrijske zone bude precizno i jasno utvrđeno – kaže Manojlović, dodajući da je realno da krajem ove i početkom naredne godine valjevska „dolina mogućnosti” bude na raspolaganju svim investitorima koji su u međuvremenu pokazali veliko interesovanje.

Pored domaćih među zainteresovanima ima i nekoliko inostranih firmi i kompanija sa visokim rejtingom. Uostalom, kako je naveo Manojlović, lokacija industrijske zone je tri kilometra od centra grada, nalazi se pored glavnog puta M-4 (Valjevo–Beograd) i železničke pruge Beograd–Bar, devet kilometara od lokalnog aerodroma u Divcima, odnosno 17 kilometara od budućeg auto-puta koji je u izgradnji Beograd–Požega. Nije govorio o olakšicama koje je grad predvideo za proizvodne firme i one koje zaposle više od 50 radnika, ali iz pređašnjih predloga zna se da one neće biti zanemarljive pre svega zato što se procenjuje da bi u novoj zoni u nekoliko desetina firmi trebalo da dobije posao od 1.000 do 1.500 radnika.

 I dok se čeka pristizanje potrebnih dozvola o punom statusnom legitimitetu na prostoru industrijske zone, gradska vlast radi na njenom uređenju. u međuvremenu na njen prostor uselile su se četiri firme od kojih su dve aktivne.

B. Novović