Govorite li džezik?

Subotica – Počelo je jogom za muzičare! Kako se sprema za koncert, kakav je položaj tela, kako se diše, bila su osnovna pitanja originalne invencije saksofonistkinje Jasne Jovićević. Svestrana magistarka umetnosti kasnije je okupila decu na ekološkoj kreativnoj radionici „Zvuk ptica”, pokazujući kako iz prirode možemo da izvučemo početne impulse za stvaranje zanimljive muzike. Jelena Jovović (vokal), Aleksandar Dujin (klavir) i Miroslav Karlović (bubnjevi) preneli su znanja polaznicima radionica: Muzička škola Subotica je jedina srednjoškolska ustanova u Vojvodini u kojoj postoji džez odsek, ali su ovi programi, osim đaka, zaintrigirali i brojne profesionalce.

Čačanin Milen Alempijević održao je predavanje „Džez i filmska naracija”, članovi mađarskog sastava „Finucci Bros” pričali su o svojim profesionalnim iskustvima, Nenad Ražnatović je izložio slike na temu džeza, a Aleksandar Plačkov novije fotografije džez umetnika.

U utorak uveče, u sali nekadašnjeg bioskopa „Jadran“, neobična slika: krcato, iako je radni dan! Sedmoro poletaraca iz škole spremilo je kratak, ali šarmantan program na pravom javnom času, pred roditeljima i vrlim poznavaocima. Aplauzi koje su dobili imali su veću snagu od kurtoaznih. Sutradan smo u uvertiri čuli beogradski sekstet „Dirty Mind”, koji su osvajanjem nagrade za najbolju džez kompoziciju na obnovljenom festivalu „Omladina” zaslužili i nastup na Džeziku. Program koji smo čuli, kompozicije Igora Miškovića osim standarda „Moanin“, opisuje njihova zanimanja za muziku između džeza i popa, složenu ali i otvorenu prema drugačijoj publici. U pocupkivanjima pevačice Milane Popović prepoznali smo njihov doživljaj džeza kao muzike za dobro raspoloženje.

Pijanista Aleksandar Dujin napravio je retrospektivu 35 godina rada. Opredeljujući se za akustični kvartet vrsnih džezera (Vojislav Savkov – saksofon, Fedor Ruškuc – kontrabas, Miroslav Karlović – bubnjevi) pružio je priliku da se, osim sagledavanja njegovih raznovrsnih ideja - između bapa i latina, balada i fankija – naslušamo nadahnutih improvizacija, u kojima je prednjačio Savkov, verovatno najbolji mejnstrim solista na vojvođanskoj džez sceni.

Matija Dedić je briljirao. U borbi sa lenjim i oronulim klavirom, uspevao je da iz njega izvuče najdivniju muziku, pokazujući autorski talenat i osobinu da tuđi repertoar originalno transformiše i prisvaja. Posebno efektna je bila komunikacija sa saradnicima – mladim Zvonimirom Šestakom (kontrabas) i iskusnim Krunom Levačićem (bubnjevi). Činilo se da muziku vode napred pogledima, reagujući na najsuptilnije osećaje, hvatajući male vrtloge raspoloženja u reku velikih muzičkih iskaza.

Kvartet „Finucci Bros” uhvatili smo iza scene u neobičnoj pripremi: desetak minuta su u potpunoj tišini bili zagrljeni, kao fudbaleri pred izvođenje penala. Zatim mrak, pa elektronski tonovi, pa kvalitetna fjužn svirka, sa razmenama bluzerskih dijaloga braće Balog (Roland – gitara, Zoltan – klavir), kojima je tog dana bio i rođendan, i rutinskom, čvrstom podlogom „ćelave” ritam sekcije (Jožef Pluto Horvat – bas, Jožef Bordaš - bubnjevi).

Jedan otkaz pretvorio se u jedan trijumf. Kuš Abadej, bubnjar kvinteta Amerikanca Volasa Runija, pomislio je da može u Srbiju bez pasoša - nije mu uspelo i ostao je u Mađarskoj, a menadžer Peter Šilbah je, sećajući se momka koji mu je lane pokazivao trikove za štimovanje bubnjeva, prozvao u akciju subotičkog bubnjara Gorana Evetovića. Sjajno! I ovo je bio čas, ali predavanje koje je Runi, jedini učenik Majlsa Dejvisa, držao  đacima, dvadesetogodišnjacima-zemljacima (Ben Solomon – saksofon, Viktor Guld – klavir, Rašan Karter – bas), i našem momku, u čijim smo potezima prepoznavali pravo odrastanje. Postbap gruv, nadahnut idejama Koltrejna, Majlsa i Henkoka, sa jednostavnim temama i oštrim ritmom za izdašnu vožnju u kojoj će svi dobiti dobru minutažu za rasviravanje, ispunjavao je salu „Jadrana“.

Edukacija se nastavila iza scene, Runi sada u priči sa momcima, analizirajući ono što su odsvirali, a domaćini obučavajući goste kako se kaže „šljivovica”. Potom smo pošli par stotina metara niz ulicu, da do jutra uživamo u džem sešnu Bunforda Gabora, umetničkog direktora festivala, i njegovih kolega. Mada ih je u šest ujutro čekao prevoz nazad, do Budimpešte, pa daleke Barselone, mladi Runijevi puleni su prihvatili izazov i opet se latili instrumenata. E, to je taj džezik!