„Kalibro 35" uperen u srpsku publiku

Zahvaljujući Eniju Morikoneu, ali i brojnim drugim kompozitorima, Italijani su gotovo sinonim za dobru filmsku muziku. Uz tu državu se neizostavno vezuje i još jedna filmska pojava, takozvani evrotreš krimići.

Začeti sedamdesetih godina, kao imitacija američkih trilera iz onog vremena, izuzetno nasilnih i snimanih za male pare, italijanski pandani su pokušavali da podražavaju prekoatlantski original i u muzici.

Fuzionisani fank, džez i rok, u maniru koji je prilično „skidao” i naš Mića Marković kad je komponovao špicu za „Otpisane”, s ciljem da zvuči opako, kao i likovi iz filma – to je bio taj zvuk. To je muzika kakvu svira i italijanski bend „Kalibro 35”, koji će večeras nastupiti u Novom Sadu, u „Lazinom teletu”, a sutra u beogradskom klubu „Gan”.

„Kalibro 35” je okupio producent Tomazo Koliva, koji je sarađivao sa grupama kakve su „Tvajlajt singers”, „Mjuz” i „Franc Ferdinand”. Osim što obrađuju izvornu muziku iz starih krimića, pišu i sopstvene melodije, u kojima im se povremeno pridružuju i pevači, ali mahom su bez vokala, kao na pravom saundtreku.

Uz tri samostalna albuma, snimili su, naravno, i ploču sa muzikom napisanom specijalno za jedan film, „Said”, takođe napravljen u stilu takozvanih eksploatacijskih trilera. Vole i da sviraju kao pratnja filmske projekcije, kao što se radilo u vreme nemog filma. Osim krimića nisu im strani ni horori, pa su zajedno sa milanskim simfonijskim orkestrom izvodili teme iz italijanskih uzoraka tog žanra iz sedamdesetih godina.

V. V.