Sočivo – dobar izvor belančevina

Kao i druge biljke iz porodice mahunarki, sočivo (Lens culinaris) sadrži veliki deo belančevina i nutritivno je vredna namirnica. Od industrijski popularnih biljaka jedino soja ima veći procenat belančevina od sočiva. Proteini iz sočiva, o kojima je reč, sadrže esencijalne aminokiseline izoleucin i lizin zbog kojih je vredan izvor belančevina. Kalorijski, sočivo obezbeđuje 353 kalorije u 100 grama. Kada se skuva ima energetsku vrednost od 230 kalorija u 100 grama. U suvom stanju (u 100 grama) sadrži 60 grama ugljenih hidrata (31 grama vlakana), 26 grama belančevina, jedan gram masti, 10 grama vode.

Od vitamina, sočivo je bogato vitaminom Be-1 i Be-9, a od minerala sadrži velike količine gvožđa, magnezijuma, fosfora, molibdena, mangana, cinka i kalijuma.

Ujedno je malo i moćno sredstvo za smanjenje nivoa holesterola u krvi, pre svega zahvaljujući velikoj količini dijetnih vlakana koje sadrži, kako rastvorljivih, tako i nerastvorljivih. Istovremeno je odlično sredstvo protiv zatvora i služi u prevenciji poremećaja u varenju hrane poput divertikuloze i sindroma nadraženog creva. Odlično održava nivo šećera u krvi, što je bitno za osobe obolele od dijabetesa. Sočivo ima i veliki uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Ali, ima i neke loše osobine poput toga da je inhibitor tripsina jer sadrži relativno veliku količinu fitata. Tripsin je enzim koji ima ulogu u varenju, a fitati smanjuju apsorpciju minerala iz sočiva. Zbog ovoga se pre kuvanja potapa u mlaku ili toplu vodu preko noći, čime se sadržaj fitata smanjuje. Sočivo sadrži i veliku količinu purina, pa se ne preporučuje u ishrani obolelih od gihta.

Vodi poreklo sa Bliskog istoka, a u ishrani se koristi još od kamenog doba. Uzgaja se zbog jestivog semena koje ima oblik sočiva odnosno leće. Najveći svetski proizvođač ove biljke je Kanada, a slede Indija, Turska, SAD i Australija. Postoje razne vrste, različitih boja (žuta, zelenkasta, braon i crna).

www.nadijeti.com

----------------------------------------------

Kuva se oko pola sata

Sočivo može da se priprema i bez potapanja u vodu preko noći, ali se ovo ipak preporučuje. Kada se ocedi, nalije se vodom, tri puta više od količine sočiva i kuva. U zavisnosti od vrste, sočivo se kuva od 10 do 40 minuta. Zelena vrsta sočiva, koja je najzastupljenija kod nas, kuva se oko pola sata. Prvo neka voda proključa, potom se smanji temperatura i pokrije posuda u kojoj se kuva. Za salatu od sočiva dovoljno je kraće kuvanje, a za kašu – duže.

Najbolje se kombinuje sa pirinčem. Kada se priprema sa mesom, dobro ide uz prasetinu ili piletinu. U salati sočivo dobro ide uz seckanu svežu crvenu papriku, sveže začinsko bilje. Kuvano sočivo možete da poslužite i uz testeninu i bareni brokoli sa malo belog luka, đumbira i maslinovog ulja.