Između 4. i 6. oktobra

Istoričari kažu da je tačno pre 531 godinu, 5. oktobra 1582. godine, Italija počela da primenjuje gregorijanski kalendar, dok su ostale katoličke zemlje prihvatile taj kalendar dve godine kasnije. Zaljubljenici u velike vojne sukobe navode da se istog dana, ali 1915. godine, odigrao prvi ratni okršaj u vazduhu, u kojem je poginuo jedan pilot. Možda će se neki romantik setiti da su četvorica najpopularnijih momaka iz Liverpula jednog petog oktobra pustili u svet jednu od najpopularnijih pesama svih vremena Love me do. Građani Srbije će se lako setiti šta se dogodilo u Beogradu tog dana, ali će se oštro posvađati već oko same definicije velikog događaja – da li je tada počela velika demokratizacija ili kolonizacija Srbije, jesu li tog dana građani na ulicama zaustavili rastakanje srpskog društva ili je erozija Srbije samo ušla u novu fazu, u kojoj je veliku patriotsku zamenila ništa manja demokratska pljačka.

Od petooktobarskog zaokreta Srbije prošlo je čitavih 13 godina, ali je svejedno značajan deo srpske intelektualne i političke elite i dalje ubeđen da u Srbiji još nije osvanuo 6. oktobar, jer se temeljne promene i nisu dogodile. Na drugoj strani izlomljenog društva nema ni patetike, ni zamornih fraza o palanačkom duhu već poneka besna ili rezignirana rečenica o izdaji ili stranim službama. Te dve krajnosti su počele da jedu ili poništavaju jedna drugu kada su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić odlučili da budu najagilniji modernizatori Srbije, koji zapadnim posmatračima i domaćim „Evropejcima u večitom pokušaju” kao da poručuju – jeste li ovo želeli da sprovedete svih ovih 12 godina ali ste se uvek plašili nekoga? Recimo nas?  

Glavna tekovina 5. oktobra jeste to što su gotovo sve parlamentarne stranke danas složne da je taj datum imao duboki istorijski smisao, kao i da za Srbiju nema drugog puta osim Evrope i modernizacije društva. Ali glavna slabost oktobarskih promena jeste što to dirljivo jedinstvo među stranačkim liderima nije stiglo do građana kojima i dalje skače pritisak i pada šećer kada se povede rasprava o tome šta je Srbiji doneo 5. oktobar. Neki komedijant slučaj, ali i stav moćnih zapadnih zemalja da ne primete da se u Srbiji dogodila oktobarska revolucija, pobrinuo se da danas jedini protivnik evrointegracija u Srbiji bude Vojislav Koštunica, pod čijim se imenom i dogodio pad Miloševića.          

Možda će se zato na kraju neko setiti da je 5. oktobra pre 40 godina emitovana prva epizoda kultne britanske serije „Leteći cirkus Montija Pajtona”, ne samo zato što je ta vrsta izvrnutog humora postala veoma popularna u Srbiji već što značajan broj građana ima osećaj da odavno pripada nekom letećem cirkusu.