Štrahe: Sumnjiva odluka Prištine

Beč – „Srpskim zvaničnicima mora biti omogućeno da posete srpsko stanovništvo na Kosovu i da učestvuju na manifestacijama sa svojim narodom. Razlozi zabrane njihovog dolaska su više nego sumnjive prirode i moraju biti kritikovani”, rekao je Hajnc Kristijan Štrahe u izjavi Tanjugu. On je, pri tom, ocenio da je jedino rešenje – široka autonomija za srpsku zajednicu.

„Za srpsku manjinu na Kosovu neophodno je da u najmanju ruku stekne autonomiju, kako bi se efikasno očuvala njena prava... To do sada nije bio slučaj, a upravo je važno da se sa međunarodnog nivoa omogući postizanje pravednog, a ne jednostranog rešenja.”

Štrahe se osvrnuo na inicijative Nemačke i Velike Britanije, po kojima bi se napredak u pregovoračkom procesu Srbije i EU uslovio rešenjem kosovskog pitanja, odnosno priznavanjem njegove nezavisnosti od strane Beograda, u krajnjem dometu. „Beograd bi trebalo da insistira na autonomiji Srba na Kosovu, jer to je osnovni preduslov za dalje pregovore... Ako bi kosovski Srbi dobili autonomiju, bio bi to za obe strane pravedan put”, objasnio je Štrahe.

Na pitanje da li očekuje da će pristupni pregovori EU sa Srbijom otpočeti najkasnije u januaru, Štrahe je ukazao da je „tako barem obećano” i da bi to obećanje (od strane EU) trebalo ispoštovati.

* * *

Nešto ranije, Štrahe je u Beču objasnio kako bi autonomija Srba na Kosovu trebalo da izgleda. „Mišljenja sam da bi ovde trebalo iskoristiti primer Južnog Tirola”, rekao je lidera FPOe, jedine partije koja je na prošlonedeljnim parlamentarnim izborima značajno uvećala broj glasova i mandata – ojačala treću poziciju na političkoj sceni Austrije.

Južni Tirol je najsevernija pokrajina Italije, u Dolomitima, na granici prema Austriji. Po svršetku Prvog svetskog rata, nasilno je otrgnuta od matične zemlje i pripojena Italiji, u skladu sa nagodbom Rima i tadašnjih sila Antante. Pripajanje ove austrijske pokrajine Italiji bio je jedan od uslova Rima da uđe u rat na strani saveznika. Tek posle maratonskih pregovora koji su trajali punih osam decenija, Austrijancima je pošlo za rukom da izdejstvuju za svoje sunarodnike u Italiji dalekosežnu autonomiju...  

Za Štrahea, nacionalno opredeljenog desničara koji ne može da se pomiri sa činjenicom da je deo pokrajine Tirol pod italijanskom upravom, postavljanje zvaničnog Beča prema pitanju priznavanja nezavisnosti Kosova je istovremeno i „šamar u lice” austrijskog stanovništva u Južnom Tirolu. „Ako razmislimo i shvatimo, a shvatili smo odavno, mislim, da je Kosovo srpska istorijska zemlja, veštački albanizovana – masovnim doseljavanjem iz susedne Albanije – ne bismo smeli da  priznamo pravo doseljenika da potisnu starosedeoce. Ako to, ipak, činimo, onda priznajemo i pravo Rima da naseljava Italijane sa juga zemlje, sa Sicilije i Sardinije, u Južni Tirol...”, istakao je Štrahe u razgovorima koje je u više navrata vodio sa autorom ovih redova.

Prema njegovim rečima, preuranjenim priznavanjem kosovske nezavisnosti Beč nije samo izneverio interese Austrijanaca u Južnom Tirolu, već se ogrešio i o ustavom propisanu, večitu neutralnost zemlje.

„Mi smo neutralna zemlja i to je zapisano u Ustavu. Austrija na međunarodnom planu ne bi trebalo da bude jedna od strana, nego neutralni posrednik. To me je oduvek nerviralo po pitanju Kosova. Ranije vlade socijaldemokrata i narodnjaka nisu se ponele neutralno... Svrstale su se na jednu (kosovsku) stranu i priznale nezavisnost Prištine, umesto da poštuju Rezoluciju 1244”, rekao je Štrahe.

Istupi Štrahea po pitanju Kosova i Južnog Tirola, ma koliko energični bili, ocenjeni su u Beču kao – „galama opozicionog lidera”. Da sve nije baš tako, pokazuje najnoviji razvoj unutrašnjepolitičkih događaja. U trenutku kada počinju nadmudrivanja oko formiranja nove vladajuće koalicije – po svoj prilici će biti obnovljena velika koalicija nardonjaka i socijaldemokrata – socijaldemokratski kancelar i mandatar nove vlade Verner Fajman okončao je takozvanu izolaciju slobodarskih desničara, koja je trajala duže od tri decenije. Opunomoćio je pregovarače građanske levice da stupe u pregovore sa slobodarima. Navodno, za sada je samo reč o usklađivanju stavova po pitanju zakona koji mogu da se donesu samo dvotrećinskom većinom. Na dužu stazu gledano, međutim, FPOe dobija na političkom značaju i sasvim je izvesno da će imati uticaja i na buduću spoljnu politiku vlade.

Štrahe je, tim povodom, ukazao: „Sada smo na istom nivou sa SPOe i Narodnom strankom (OVPe), pri čemu te nekadašnje velike partije više ne dominiraju... Sada postoje tri stranke slične snage, s tim što naša stranka (slobodari) ima najviše birača među zaposlenima, u do nedavno neprikosnovenom domenu građanske levice.”