Ko i kako meri pljeskavicu

„Jedno neprijatno iskustvo, pri kupovini dva obroka brze hrane, u objektu kod Bajlonijeve pijace, pri čemu se čovek oseti prevarenim, jer umesto deklarisanih 300 grama, dobija 100 grama mesa (ostalo su prilozi), a sve to plati paprenih dva puta po 280 dinara, navodi na to da se nešto preduzme.

Nije problem u nekoliko stotina dinara otetih prevarom, već mušterija ne može ni elementarnu zaštitu inspekcijskih službi da dobije”, kaže Ranko Mihajlović Beograđanin iz Ulice Tadeuša Košćuška. Kada je zaključio da je obmanut pozvao je gradsku inspekciju gde je saznao da oni nisu nadležni za taj slučaj, zvao je tržišnu gde mu se niko nije javljao, u turističkoj inspekciji čuo je telefonsku sekretaricu, a sekretarica pravnog savetnika opštine Stari grad je zabeležila njegove podatke i obećala da će mu se neko javiti.

Na kraju Mihajlović je odlučio da se obrati medijima i pokuša da sazna ko je nadležan u ovom gradu da proveri da li se u objektima sa brzom hranom krše propisi kada je u pitanju gramaža pljeskavice ili nekog sličnog proizvoda od mesa istaknuta na cenovniku.

– Dok sam kupovao dva obroka, požalio sam se i prodavcima. Rekli su mi da na meniju piše težina porudžbine sa prilozima. Kada mušterija naručuje kupus, luk ili pavlaku teško da će gramaža za svakog da bude ista. I kako je to moguće kad stoji obaveštenje da su prilozi besplatni – pita Mihajlović.

I da bi pokušali da razjasnimo sva ova pitanja koja se nameću mnogima kad stanu ispred kioska sa hranom krenuli smo istim putem, kao i naš čitalac Mihajlović.

Pozvali smo veterinarsku inspekciju pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gde smo dobili odgovor da oni kontrolišu kvalitet i sastav hrane koja se prodaje na ovim mestima, ali da bi za cenovnike i gramažu trebalo da kontaktiramo tržišnu inspekciju pri Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

Iz tržišne inspekcije stigao je odgovor da su oni nadležni za industrijske neprehrambene proizvode, a da bi informacije trebalo da potražimo u turističkoj inspekciji pri Ministarstvu privrede, gde su potvrdili da oni obavljaju ovakvu vrstu nadzora. Konačno pravo mesto, posle tri dana „putovanja” kroz inspekcijske službe!

– Normativ hrane ugostitelja sadrži gramažu svake neophodne namirnice za pripremu hrane posebno i to pre obrade te namirnice (mesa, ribe povrća, voća...). Ako ugostitelj precizira u meniju da je pljeskavica teška 300 grama, to znači da je toliko težila smesa za tu pljeskavicu pre termičke obrade. U toku postupka gubitak na mesu je od 30 do 50 odsto, a to zavisi od vrste, kvaliteta, grejnog tela, dužine obrade – odgovaraju u turističkoj inspekciji.

Nadležni u ovoj službi ističu da u ovoj godini u Beogradu u njihovim kontrolama nije utvrđeno da ugostitelji koji hranu stavljaju na termičku obradu ne koriste odgovarajuću količinu prema normativu.

– Ugostitelj je obavezan da kupcu ili gostu omogući uvid u gramažu hrane koju priprema, ako to neko zahteva – naglašavaju u turističkoj inspekciji.

N. Belić

-----------------------------------------------------------

Burek sa više testa

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda, naglašava da pritužbe na gramažu brze hrane u kioscima koji prodaju jela čiji je osnovni sastojak meso, kao što su roštiljska jela nisu česte.

– Kupci se više žale na pekarske bureke sa nekim dodatkom, poput mesa ili sira. Pojedini potrošači tvrde da tog dodatka ima manje nego što je deklarisano i da se ukupna masa nadoknađuje većom količinom testa. Ali bilo koju pritužbu potrebno je potkrepiti i čvrstim dokazima, jer trgovci često mogu da upotrebe argument da ih optužuje konkurencija, kako bi privukla njihove mušterije. Veliki broj zamerki odnosi se i na kvalitet proizvoda, pa bi trebalo podsetiti da je naš pokret pre više od sedam godina ispitivanje kvaliteta brze hrane i da je od 30 uzoraka samo jedan potpuno zadovoljio sve kriterijume – navodi Bogosavljević.

-----------------------------------------------------------

Kako kvalitet utiče na količinu

O vezi kvantiteta i kvaliteta u objektima čija je osnovna delatnost brza hrana nutricionistkinja Ana Todorović navodi da upravo ove dve kategorije često uslovljavaju jedna drugu, u slučajevima kršenja propisa.

– Kod proizvoda od mlevenog mesa, poput pljeskavica, čiji je kvalitet lošiji od onog gde su u pitanju cele šnicle, ugostiteljima nije prioritet gramaža, i retko kada će tu „uštinuti” na količini već na sastavu. Nasuprot tome, kada je u pitanju ceo komad mesa, a ne ono koje je usitnjeno, tada se meri svaki gram, a oni koji se oglušuju o zakon, najpre će tu pokušati da prodaju neko jelo ispod mere. Osim toga, potražnja za brzom hranom, nažalost, raste. Ispred mesta gde se ona prodaje sve su veći redovi, što takođe može da poveća broj prevara – kaže Ana Todorović.

-----------------------------------------------------------

Kazne za prekršaje koji se odnose na gramažu brze hrane:

- 100.000 do 250.000 dinara za pravno lice

- 15.000 do 18.000 dinara za preduzetnika

- 5.000 do 10.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu