Del Ponte pohvalila Srbiju

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. juna – Danas su se u Savetu bezbednosti UN čule ocene kakve poodavno tu nisu izgovorene: pozdravljeni su najnoviji doprinosi Srbije i njenih partnera, Republike Srpske i Crne Gore, radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Do preokreta u ocenama došlo je, kako je naglašeno, pre svega zbog hapšenja i izručenja Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića, ali i povodom drugih primera kooperativnosti. "Ta hapšenja pokazuju rešenost Srbije za punu saradnju s mojom kancelarijom" – izjavila je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, koja uskoro odlazi sa te dužnosti, tako da je danas poslednji put bila u prilici da se u ovom svojstvu, kako je i sama rekla, obrati Savetu. U poslednjih nekoliko nedelja, rekla je, zapažen je "opšti napredak Srbije u saradnji s Tribunalom".

Del Ponte, predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar, kao i učesnici u debati istakli su, istovremeno, zahtev da svi optuženi begunci budu izručeni toj instituciji, kako bi se ostvarili ciljevi koji su postavljeni prilikom osnivanja tog pravosudnog organa UN. Okolnost da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić još na slobodi predstavlja "mrlju" u radu Tribunala, kome je u njenom osmogodišnjem mandatu transferisan 91 optuženik, dok mnogi koji su doživeli stradanja "još osećaju da pravda i dalje nije u potpunosti zadovoljena".

Govoreći o dvojici glavnih optuženih begunaca, Del Ponte je napravila i jednu diferncijaciju. "Dok verujemo da je Mladić u Srbiji ili u dometu srpskih vlasti, nemamo informacija gde je Karadžić, koji kao da je nestao s radarskih uređaja svih međunarodnih istražnih organa, i kao da ga više niko ne traži."

Predstavnica SAD je, međutim, iznela stav da "Srbija ima obavezu da uhapsi i Karadžića i Mladića". Ruski ambasador Vitalij Čurkin je, pak, preporučio učesnicima debate da obrate pažnju na činjenicu da je Đorđević uhvaćen u Crnoj Gori, iako se istrajno govorilo da je u Rusiji…

Del Ponte je precizirala da je Đorđević "lociran u saradnji Srbije i Haga", kao i da je Beograd poslednjih nedelja pozitivno odgovorio na "najveći broj zahteva Tužilaštva pa da njen tim sada "proučava dobijene dokumente". Založila se, takođe, da međunarodna zajednica pomaže i nadzire rad lokalnih pravosudnih organa, kako bi oni bili u mogućnosti da obrade slučajeve koji će doći pred njih i kad Tribunal prestane s radom, kako je predviđeno – 2008, s procesima po tužbama a 2010. s postupcima po žalbama. Nadgledanje je potrebno, proizlazi iz njenog izlaganja, zato što "organi vlasti još zapadaju u iskušenja da utiču na rad sudova".

Haška tužiteljka je rekla i da je do porasta kooperativnosti Srbije došlo posle formiranja nove vlade u Beogradu, gde se prilikom nedavne posete srela s mnogim njegovim liderima. Svi su, dodala je, jasno izrazili volju da se posvete hvatanju preostalih begunaca i posebno pozdravila formiranje novih organa s takvim nadležnostima kao što je Nacionalni savet za bezbednost.