Etnički rat popisnim listićima

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Popis stanovništva u Bosni i Hercegovini, koji je započeo 1. oktobra i trebalo bi da bude završen sutra, postao je prvoklasno političko pitanje koje predstavlja još jednu liniju podele u BiH, pre svega, po etničkoj pripadnosti. Dok iz Agencije za statistiku BiH saopštavaju da se popis sprovodi po zakonu a da se sve tvrdnje o navodnim nepravilnostima ispituju da bi se utvrdilo da li su utemeljene, javnost u BiH danima saznaje najrazličitije tvrdnje o zloupotrebama.

U Agenciji za statistiku od početka tvrde da „nema nekih većih problema” i da drže sve „konce u rukama”, ali informacije koje stižu sa terena govore da nije baš tako i da se opravdano postavlja pitanje tačnosti podataka koje će doneti ovaj popis na koji se čekalo 22 godine.

Zvanično je potvrđeno da su dve popisivačice u Srebrenici uhvaćene kako liste popunjavaju u jednom restoranu, a već su suspendovani popisivači koji su pokušali popisni materijal izneti iz BiH. Nešto slično dogodilo se na graničnom prelazu u Skelanima kod Srebrenice kada je sprečeno unošenje četiri kutije popisnog materijala iz Srbije u BiH.

U vehabijskoj zajednici u Gornjoj Maoči kod Srebrenika, u koju teško može da uđe i policija, popis obavlja jedan od pripadnika te zajednice. Uoči popisa spekulisalo se da su vođe vehabija u Gornjoj Maoči dobile instrukcije da pre popisa privremeno napuste selo, kako se ne bi znalo koliko ih ima.

Na području Republike Srpske, na primer u Kotor Varošu, u jednom bošnjačkoj kući popisano je čak 20 osoba koje nisu bile prisutne, dok je u jednom drugom mestu jedan Bošnjak prijavio da ima 27 dece, što su analitičari tumače kao „klasični pokušaji fingiranja rezultata popisa”.

Prema oceni pojedinih analitičara, masovno prijavljivanje velikog broja članova porodice rezultat je agresivne kampanje koju su vodili Bošnjaci sa namerom da falsifikuju rezultate popisa kako bi pokazali da su najbrojniji i najdominantniji narod u BiH, što čini prvi i najvažniji korak u njihovom pokušaju da dođe do unitarizacije BiH.

Predsednik RS Milorad Dodik smatra da je već sada očigledno da se popisom stanovništva u BiH ne može doći do tačnih podataka i da će njihova upotreba biti veoma problematična, te da će ti podaci biti predmet raznih osporavanja u narednoj deceniji i mnogo godina nakon toga.

„Tačni podaci najviše trebaju Bošnjacima. Nažalost, oni su se organizovali da daju nerealne podatke u naivnom uverenju da će doći do transformacije političkog sistema”, kaže Dodik i dodaje da je siguran da će se nakon popisa videti ko je davao lažne podatke i da će zbog toga morati da odgovaraju. „Upotreba tih podataka biće problematična i to pravi najveće zlo Bošnjacima, jer su zarobljeni u stereotipu koji im ne može pomoći i što ta politika neće moći da prođe, jer to nas neće obavezivati”.

Dok je u drugim zemljama popis značajan, pre svega, za istraživanja i planiranje razvoja zemlje, u BiH je to političko pitanje jer se očekuje da će podaci otkloniti dileme koliko se izbeglih ljudi vratilo u Republiku Srpsku a koliko u Federaciju BiH. Vlast u Banjaluci smatra da će popis u Banjaluci pokazati da su tačne njihove tvrdnje da se u RS vratilo znatno više izbeglih Bošnjaka i Hrvata nego što se vratilo Srba na teritoriju FBiH. S druge strane, pojedine stranke u BiH smatraju da će, zbog nesprovedenog povratka, rezultati novog popisa samo biti „legalizacija etničkog čišćenja”.

Na politički kontekst popisa minulih dana je ukazao i predsednik Narodnog demokratskog pokreta Dragan Čavić, koji je podsetio da zakonska rešenja definišu etničku strukturu zaposlenih u institucijama vlasti na osnovu podataka o popisu iz 1991. godine i da je, prema kompromisnim rešenjima, određeno da se struktura zaposlenih u organima vlasti vezuje sa podacima na osnovu poslednjeg popisa. 

„Zbog toga, ovakva manipulacija popisom može dovesti do situacije da će u FBiH Srbi biti popisani na osnovu realnog stanja, odnosno u vrlo malom broju, a u RS će se stvoriti fiktivan broj Bošnjaka koji nisu u RS kraće od godinu dana”, rekao je Čavić, dodajući da bi to stvorilo lažnu sliku o etničkoj strukturi po entitetima, ali i u celoj BiH.

S druge strane, udruženja Bošnjaka žalila su se da popisivači u RS „odbijaju da popišu veliki broj članova njihovih porodica”, koji nisu prisutni i da je to „organizovana kampanja instruisanih popisivača s ciljem smanjivanja broja Bošnjaka u RS na nivo koji je neko projektovao”.

Međutim, kako je objasnila savetnica Agencije za statistiku BiH Mirsada Adembegović, kada je reč o popisu državljana BiH na privremenom radu i boravku u inostranstvu, mogu da se popišu samo oni državljani koji dođu u zemlju u vreme popisa i da kao privremeno prisutna lica ne mogu davati podatke za druge, već isključivo za sebe, čime je osporila iznete zamerke.