Berza deli sudbinu srpske privrede

Na Beogradskoj berzi trguje se gotovo osam puta manje nego pre početka krize. Posle rekordne 2007, kada je prosečan dnevni promet prelazio osam miliona evra, usledio je dramatičan pad i prošle godine vrednost dnevnog trgovanja bila je manja od milion.

– Ove godine situacija je tek neznatno bolja i dnevni prosek u prvih devet meseci iznosio je oko 1,1 milion evra, što je u velikoj meri posledica transakcija među povezanim firmama. Recimo, gotovo polovinu ukupnog prometa od početka godine čini transakcija „Frikoma” vredna skoro 100 miliona evra, ali unutar zajedničke „Agrokor grupe” – objašnjava Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Vajzbroker”.

Zašto je Beogradska berza doživela ovako strmoglav pad i koliko je daleko od najpoznatijih svetskih čiju užurbanost, graju i adrenalin gledamou holivudskimfilmovima?

Odgovor je jednostavan. Svetska kriza najpre je udarila na finansijske institucije, oborila vrednost akcija na svim svetskim berzama i smanjila interes za berzansku trgovinu. Ubrzo potom je usledilo i povlačenje velike količine stranog kapitala sa mladih i slabo razvijenih tržišta, a mi smo u toj grupi. Osim ovih globalnih dešavanja, u kojima smo nebitni i na koja nikako nismo mogli da utičemo, tu su i naše osobenosti koji su doprinele padu prometa na berzi.

– Veliki pad investicione aktivnosti posledica je i lokalne korporativne prevare, poput „Agrobanke”, koja je smanjila interes investitora i demotivisala ulagače, a slaba regulativa i gotovo nikakav državni interes za razvoj tržišta doveli su do njegovog „pražnjenja”, pa većina kompanija želi da napusti Beogradsku berzu – objašnjava Gujaničić, dodajući da se slično desilo i na drugim berzama i regionu.

Logično je sada, pet godina nakon početka svetske krize, pitanje – može li se oživeti Beogradska berza, i što je još važnije, kako to uraditi?

Jedno je jasno – preko noći ne može nikako, kao što nije moguće ekspresno popraviti ni ekonomiju jedne zemlje. Ali, najpre, potrebno je i moguće da država promeni odnos prema ovom tržištu kako bi vratila poverenje ulagača.

– U ovom trenutku država je indirektan vlasnik berze. Donosi zakone, i faktički kreira tržišni materijal. Zato je potrebno da ona promeni odnos prema ovom tržištu kako bi postepeno vratila poverenje ulagača. Zatim je neophodno na berzi listirati velike kompanije poput „Telekoma” i EPS-a i dugoročne državne dužničke hartije – kaže naš sagovornik, dodajući da je neophodna i reforma penzionog sistema koja bi ojačala dobrovoljne penzione fondove koji bi onda, takođe, bili igrači na Beogradskoj berzi.

Da je „pad aktivnosti na domaćem tržištu kapitala u poslednjih nekoliko godina očigledan”, za „Politiku” potvrđuju i na samoj Beogradskoj berzi.

– Od snažnog rasta tržišta, 2007, kada su beleženirekordni prometi, došlo je do povlačenja stranih i domaćih ulagača, tako da su danas nekoliko puta manji. Iako su trendovi donekle stabilizovani, domaće tržište kapitala još se bori s problemima (ne)likvidnosti koja karakteriše i druge berze jugoistočne Evrope – navodi Natalija Nedeljković sa Beogradske berze.

Na naše pitanje – kako oživeti ovu berzu, ona odgovara da bi uključivanje akcija javnih preduzeća, njihova potpuna ili delimična privatizacija, ali i uključenje državnih dužničkih hartija od vrednosti na tržišta berze doprineli rastu likvidnosti, formiranju domaće investicione tražnje i privlačenju velikih investitora.

– Takođe, stabilna ekonomija u pogledu kretanja kursa i inflacije pozitivno bi delovali na građane i privredu koji bi ulaganje na berzi mogli da koriste kao alternativu štednji i mogućnost da deo svojih sredstava ulože u poslovanje uspešnih domaćih kompanija – objasnila je ona.

Ipak, važno je i to da ovdašnje kompanije ubuduće budu otvorenije prema javnosti i da objavljuju sve informacije koje su važne za cenu njihovih hartija od vrednosti. Sada su one prilično zatvorene uz, kako kažu na berzi, svega nekoliko dobrih primera.

--------------------------------------------------------------

Čime se sve trguje

Najveći deo prometa na našoj berzi potiče iz trgovanja akcijama, kako kompanija koje su se same opredelile da izađu na berzu, tako i onih čije su akcije nedavno podeljene građanima, poput NIS-a i Aerodroma „Nikola Tesla”.

– Investitorima su osim akcija domaćih banaka, najinteresantniji vlasnički papiri proizvodnih preduzeća, pre svega onih iz prehrambene industrije, ali i pojedinih građevinskih kompanija. Sa druge strane, domaće tržište ne obiluje dužničkim hartijama od vrednosti ni kompanija, ni države i njenih institucija. Postoji velika šansa za razvoj na tržištu duga, kako državnog tako i korporativnog – zaključak je stručnjaka Beogradske berze.