Pacijenti zaslužuju više pažnje

Skupština grada je na prošlonedeljnoj sednici izglasala usvajanje novog budžeta, a najavljeno je da će iz gradske kase prvi put za pomoć zdravstvenim ustanovama biti izdvojeno milijardu i pedeset devet miliona dinara. Dr Vladan Šubarević, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo, kaže da će ovaj novac biti upotrebljen za investiciono održavanje bolnica i domova zdravlja, ali da će osnovni zadatak Sekretarijata za zdravstvo biti poboljšanje zdravstvene usluge i odnosa prema pacijentima.

– Nameravamo da nabavimo opremu za KBC "Bežanijska kosa" i Dom zdravlja u Mirijevu, a planirano je i preuređenje 20 zdravstvenih stanica u prigradskim opštinama. Da se ne bi gubilo vreme, u program renoviranja domova zdravlja ući će samo oni koji imaju "čiste" urbanističke papire, a ne oni koji su u najlošijem stanju. Za potrebe lekara KBC "Zemun" nabavićemo mobilni skener, a deo novca ćemo iskoristiti za realizaciju različitih projekata. Izgradnja Doma zdravlja u Mirijevu biće završena do 20. decembra – istakao je dr Šubarević.

Kvalitetniju zdravstvenu uslugu u bolnicama i domovima zdravlja obećali su ovih dana i novopostavljeni direktori zdravstvenih ustanova. Gotovo svi su najavili da će izaći u susret pacijentima i da će učiniti sve da građani što manje čekaju na preglede.

– Nisam još upoznat sa problemima koji postoje u Domu zdravlja "Vračar", ali ću da insistiram na tome da pacijenti budu u centru pažnje. Cilj je da se o ljudima više brine, da posao bude bolje organizovan, da se smanje liste čekanja i da se uvede preventivni rad u preventivnim centrima. Stara telefonska centrala i lift koji godinama nisu menjani nalaze se na listi prioriteta koje ćemo morati da promenimo – objasnio je dr Đorđe Stoiljković, novi direktor Doma zdravlja "Vračar".

Međutim, većina stručnjaka smatra da okrečeni zidovi i novi ormari neće doprineti tome da se kvalitetnije leče pacijenti. Predstavnici Udruženja za zaštitu prava pacijenata "Re-akcija" naglašavaju da u zdravstvenom sistemu postoji više gorućih problema, koje je neophodno što pre rešiti, jer je mnogo pacijenata koji su nezadovoljni radom Hipokratovih sledbenika.

– Dobro je što u svakoj ustanovi postoji zaštitnik prava pacijenata, ali treba uvesti pravilo da njega ne može da bira i plaća direktor ustanove u kojoj radi. Ta osoba ne može da se zatvori u kancelariju i da nema kontakt sa bolesnicima, već mora često da se prošeta po ustanovi i čuje šta građani pričaju. U bolnicama je većina ljudi vezana za krevet, a samim tim ne mogu da odu do kancelarije zaštitnika prava da se požale na nešto što im smeta. Zbog toga taj pravnik može da obilazi pacijente i piše njihove primedbe. Problem je i što zdravstvena inspekcija najčešće ljudima koji su se žalili na lekara ili tretman u bolnici objašnjava da nisu nadležni za kvalitet rada stručnjaka i da se za to ne mogu obratiti referentnim ustanovama. Pacijenti zbunjeni tim odgovorom često ne znaju kome treba da se obrate. Tada pozivaju nas i kažu nam da smo im jedina nada – istakla je Jasmina Lechajtner, predsednica ovog udruženja.

Predstavnici "Re-akcije" tvrde da bi bilo mnogo bolje ukoliko bi se ubacile kamere u prostorije gde se obavlja obdukcija i sale gde se rade komplikovane operacije i da bi ti video-audio zapisi bili odlični pokazatelj da li je neki lekar negde pogrešio. Oni predlažu da se pri Ministarstvu pravde zaposle nezavisni veštaci, ali naglašavaju da pacijenti imaju obavezu da o svom zdravstvenom stanju obaveste doktore kada započnu lečenje da kasnije ne bi došlo do komplikacija.