Sedamnaest decenija zdravstvenog turizma

Sokobanja – Čega to osobitog ima u sokobanjskom vazduhu što je ovde, u staroj banji pod Ozrenom čilim činilo i naše velikane Sremca, Nušića, Andrića, Isidoru Sekulić i mnoge druge. Ova potonja među pomenutima u nadahnuću je o čudotvornom sokobanjskom vazduhu, još 1914. godine zapisala i kako "srce u Sokobanji ne tuče, ne lupa, nego se ljuljuška". Čovek, kaže Isidora, "oseti nepoznato dotle zadovoljstvo što ima pluća, i što po prirodi neprestano diše". Smehotvorac Nušić nije umeo da objasni tu pojavu, ali je umeo da uživa. Tako je ovde, još u leto 1934. godine nastala i ona njegova poznata krilatica "Sokobanja, Sokograd, dođeš mator, odeš mlad".

Popularni Ben Akiba tresao se od smeha dok je ovde, čoporativno sa drugima, iz jedne rupe, iznad Moravice, udisao "nešto" što je baš te godine znameniti istraživač prof. dr Dragoljub Jovanović rastumačio. Rekao je Nušiću i njegovoj bratiji da se to što ih podmlađuje iz te rupe zove radon, da je taj gas radioaktivna pojava koja stimulativno deluje na rast ćelija i njihovu regeneraciju. I zvanično je tada ovaj profesor, veliki stručnjak, učenik i saradnik Marije Kiri, precizno dokazao da upravo po radonu "Sokobanja nadmašuje mnoge banje svetskog glasa".

Velikani na jednom mestu

Nušić je taj nauk našeg slavnog fizičara Jovanovića prokomentarisao: "Mačka na rupi miša čeka, a mi zdravlje".

Mnogi i danas dok se u Sokobanji inhaliraju "nečim", verovatno pojma nemaju šta im to čine, ali moguće je da na mnoge još deluje ona Nušićeva davna krilatica kako dođeš mator a odeš mlad. Zato je ta Nušićeva krilatica i ovih dana, kada Sokobanja zvanično obeležava 170. godišnjicu zdravstvenog turizma, upisana u sve turističke prospekte.

Lepo je ovde, svojevremeno, bilo i Stevanu Sremcu, a poznato je da je ovu banju najduže i najredovnije posećivao naš nobelovac Ivo Andrić, stigavši prvi put još ratne 1942. godine. Zatim je Andrić ovde doveo Mešu Selimovića, a sa Mešom je bio i istoričar Vasa Čubrilović, posle se priključio i Dobrica Ćosić... još 1905. godine ovde su na izletu grupno snimljeni i vodeći srpski intelektualci: Stevan Sremac, Pavle Popović, Aleksandar Belić, Mihajlo Gavrilović, Tihomir Đorđević, Stanoje Stanojević i Slobodan Jovanović. Nikada toliko velikana na jednom mestu kao tada.

I ko zna kada je sve to počelo i ko se sve ovde lečio u prošlosti i nalazio inspiraciju. Najbitnije je da je ovu banju od Turaka konačno 1833. godine osvojio Miloš Obrenović, a potom je naš knjaz, 1837. godine, završio i obnovu svih banjskih kupatila. Upravo tada, 8. juna (po starom kalendaru) sa zvaničnim uputom iz kneževe kancelarije u Kragujevcu ovde na lečenje stiže prvi zvanični gost – Milošev poručnik Lazarević. Posle je banju, po uzoru na svetske, posebno brižno udešavao znameniti mitropolit srpski Mihailo, rođen u sokobanjskom selu Trgovištu kao Miloje Jovanović. Odužio se svojoj banji građevinama kao što su crkva i škola i posebno – osnivanjem Društva za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje. Dogodilo se to novembra 1895. godine. Sokobanjčani kažu danas da je to, u stvari, bilo prvo srpsko ekološko društvo.

Prva ekološka opština

– Bitno je da tradicija živi i da je negujemo i unapređujemo – kaže za "Politiku" Miliša Dinić, aktuelni predsednik Sokobanje. – Niko nam ne može osporiti da smo i danas zvanično, već 15 godina, prva ekološka opština u Srbiji. Zvanično smo proglašeni. Već je dogovoreno da država ovde uloži milion i po evra – pretežno u puteve i komunalije. Dobićemo ove jubilarne godine i novi generalni plan kojim će se na 1.200 hektara dozvoliti investiranje.

U toku ovog meseca biće otvoren i jedinstven etno-kutak "Grudenjske vodenice", tek kilometar daleko od centra banje. Uz pomoć donatora i Ministarstva trgovine opremljen je ceo ambijent, urađen amfiteatar za kulturne sesije i adaptirana vodenica stara više od dva veka. U njoj se, bez prekida, melje žito, a u jednom delu vodenice je i etno-kuhinja. Tu će gosti, uz pomoć ovdašnjih znalaca, koje predvodi Golub Radovanović, pripremati specijalitete po receptima iz davnina.

Ljubiteljima prirode nude se i mnoge druge mogućnosti. U okruženju su planine Ozren, Rtanj, Leskovik i Devica, blizu je i jezero Bovan, prema Aleksincu...