S floskulama u rat

Američka spoljna politika sve više se zasniva na floskulama, a sve manje na diplomatskoj veštini. Ovakav zaključak se nameće ako se makar i ovlaš pogleda na to šta se danas dešava na međunarodnopolitičkoj sceni i gde sve vašingtonska administracija pronalazi "neprijatelje demokratije i zapadnih vrednosti".

Na izraze poput "hladni rat", "otpadničke države" ili "osovina zla" već smo uveliko navikli i mi i američka nacija, kojoj su ovakve kovanice prevashodno namenjene. Ali pošto su reči, prilično, potrošna roba, nedavno je smišljen i novi termin za nepodobne – "balistička raketna trijada"! Odnosi se, naravno na Rusiju, Kinu i Iran – zemlje na koje zaposleni u Pentagonu gledaju sa najvećim podozrenjem i čije raketne planove doživljavaju kao istorijsku pretnju. Pomenuti termin je valjda i nešto od čega bi poštenim zapadnjacima u trenutku trebalo da se odseku noge, a neprijatelju odmah da bude jasno da su njegove zle namere pročitane i da sledi silovit odgovor.

U krugu moćnih

Istini za volju, mora se priznati da pomenuti trio već izvesno vreme ne sarađuje sa Vašingtonom onako kako to Amerikanci očekuju. Previše je tu samostalnosti, želje za jačanjem sopstvene vojne sile, širenja strateškog uticaja... Od pada Berlinskog zida i propasti Sovjetskog Saveza, pa do skoro, sve je bilo mnogo jednostavnije. Postojala je samo jedna supersila (SAD) i svet je (uz poneki "ispad" domaćina Bele kuće koji se obično završavao pogibijama desetina hiljada nevinih ljudi i uništavanjem njihovih država, negde podalje od američkog tla) uglavnom živeo u miru i blagostanju. Stvari se, međutim, menjaju.

Rusija i Kina su svesne da njihova strateška moć ni izdaleka ne odgovara ekonomskom i ljudskom potencijalu koji poseduju. U Iranu se vode istom logikom. Sve tri pomenute zemlje, kao uostalom i Severna Koreja, shvatile su, takođe, da je u današnje vreme vojna sila najbolja ulaznica u krug onih koji vladaju svetom, ali i svetskim tržištima.

Nedavna opomena ruskog predsednika Vladimira Putina da bi, ukoliko dođe do razmeštanja američkih raketnih sistema na prostorima starog kontinenta, odgovor Moskve mogao biti adekvatan i vrlo nepovoljan po Evropljane, začinjen je i podatkom da je najveća država na svetu spremna da do 2017. u razvoj novih bombardera, raketnih sistema i tenkova uloži 200 milijardi dolara!

Slične najave stižu i iz Kine koja je pre nekoliko meseci već pokazala kako se prostim gađanjem komunikacionih satelita u kosmosu može parirati "velikom bratu" sa druge strane Pacifika. Sem toga, kineski vojni stratezi ne kriju da se više neće zadovoljiti izgradnjom samo defanzivnih raketnih sistema. Doktrina "prvog i preventivnog udara" i ovde je sve omiljenija tema.

Ni u Iranu ne sede skrštenih ruku. Na stranu njihovi planovi razvoja nuklearnog potencijala, ali tehnološka spremnost ove zemlje da uskoro (makar i uz svesrdnu pomoć Rusije i Severne Koreje) lansira raketu koja bi mogla da dosegne čak i evropski kontinent veoma je prisutna. To bi već predstavljalo direktnu i otvorenu pretnju američkim interesima na Bliskom istoku pa i šire, a to posledično znači i manje jevtine nafte za uvek gladne potrošače u SAD.

Nezgodna ponuda

Nedavna ponuda ruskog predsednika Putina američkoj strani da umesto izgradnje radarskih sistema u Evropi sposobnih da prate eventualni raketni napad iz Irana za tu svrhu iskoriste već postojeću radarsku stanicu u Azerbejdžanu – dodatno je iskomplikovala stvar. Kako piše vojnopolitički ekspert Aleksandar Hramčihin, a prenosi ruska novinska agencija RIA Novosti, stanica u Gabali u potpunosti odgovara onome što žele SAD. Osim u jednoj stvari: ne može da kontroliše rusku teritoriju.

Drugim rečima, ukoliko bi u Vašingtonu odbili Putinov predlog, priznali bi da administracija kao svog glavnog neprijatelja vidi Rusiju, a ne Iran. Posledično, Amerikancima bi bila natovarena neprijatna uloga globalnog raspirivača ratnog sukoba. Adekvatan odgovor na inicijativu Moskve kojom je, prem mišljenju stručnjaka, opasno načeta i američka vojna strategija, nije lako naći.

Kako u novim okolnostima razmišljaju u SAD verovatno se najbolje vidi iz komentara analitičara Freda Stejklbeka koji je nedavno preneo ugledni "Vašington tajms". Stejklbek kaže: "Svet je nesigurno mesto, više ispunjeno pitanjima nego odgovorima. Imajući to u vidu SAD moraju da iskažu tehnološku genijalnost, svetsko liderstvo i istrajnost neophodnu da bi se suprotstavile ogromnim geopolitičkim izazovima koji leže pred nama. Jedino sa takvim čvrstim odgovorima svet će biti sposoban da prevaziđe razlike i stalno rastuće pretnje od strane nacija koje u budućnost gledaju sa vrha balističke rakete."