Vreme je za mir Srba i Hrvata

U odnosima između Srbije i Hrvatske postignut je napredak, konstatovali su juče predsednici Tomislav Nikolić i Ivo Josipović, ali se, izuzev o pitanju međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde, nisu saglasili oko toga koja su to ključna otvorena pitanja koja remete odnose dve države. Za Srbiju su to, kako je na konferenciji za novinare posle susreta u četiri oka rekao predsednik Nikolić, problemi sa kojima se sreće srpska zajednica u Hrvatskoj, dok je za Zagreb, prema rečima predsednika Josipovića, i dalje na vrhu liste prioritetnih pitanja rešavanje problema nestalih.

Dva predsednika, koji su prvi put zvanično razgovarali od kada je Nikolić u maju prošle godine izabran za predsednika Srbije, složila su se da bi tužbe za genocid koje su Srbija i Hrvatska podnele pred sudom u Hagu mogle ozbiljno da ugroze odnose Beograda i Zagreba, ali i pored toga hrvatska strana, kako se juče čulo, ozbiljno razmišlja o tome da ipak ne odustane od sudskog spora. U Beogradu, međutim, vlada potpuno drugačije raspoloženje.

Foto R. Krstinić

Uz opasku da je „Hrvatska odustala od povlačenja tužbi za genocid iako je Srbija pokazala spremnost da povuče kontratužbu”, predsednik Srbije je istakao da bi povlačenje tužbi dovelo do potpunog mira između naše dve države, jer kakva god da bude presuda od trećeg lica, neko neće biti zadovoljan.

„Ja gledam u budućnost. Gospodin Josipović i ja, naše vlade, naši građani žele da žive mirno. Nikada ne možete reći da su dobri prijatelji oni koji idu na sud. Dobri prijatelji sporove rešavaju pre suda”, rekao je Nikolić odgovarajući na pitanje hrvatske novinarke zašto bi Zagreb trebalo da odustane od tužbe. 

On je takođe zapitao šta ako se ispostavi da smo pogrešili i jedni i drugi, pa neko kaže da su obe tužbe potpuno opravdane. Mnogo je važnije, kako je naglasio, da uspostavimo mir za mnoga vremena, jer u protivnom svako će odrediti svoje najbolje pravne stručnjake i pronaći sve što je kompromitujuće za onu drugu državu. 

Ukoliko ipak dođe do sudskog spora bilo bi to, kako je rekao, tri nedelje međusobnog blaćenja. Kako bi posle sudskog spora u kome će neko da bude stavljen na stub srama bilo moguće nastaviti saradnju, nastupati na trećim tržištima, zapitao je predsednik Nikolić.

Uz konstataciju da hrvatska vlada još nije donela definitivnu odluku, predsednik Josipović je ipak nagovestio da je takva odluka vrlo blizu. Pre zauzimanja konačnog stava, kako je rekao, hrvatska strana očekuje neke stvari. U tom kontekstu on je ponovio već dobro poznati stav Zagreba da se mora mnogo više učiniti na rešavanju pitanja nestalih, jer je za Hrvatsku to vrhunsko moralno i pravno pitanje. U tom slučaju bilo bi i mnogo više prostora za razmišljanje o postupku koji bi rezultirao prestankom sudskog spora.

Ukoliko do postupka dođe, u njemu će, kako je rekao, biti puno toga izrečeno što neće biti prijatno da čuju ni jedna ni druga strana, „ali to su istorijske istine”.

„Ako tužba i opstane, moram reći da smo imali i težih događaja među državama i narodima i moraćemo sa tim živeti i sarađivati što je najbolje moguće, bez obzira na te tužbe”, konstatovao je predsednik Josipović.

Kada je reč o ostalim otvorenim pitanjima, predsednik Srbije je rekao da postoji saglasnost da se definiše vremenski okvir za njihovo rešavanje, te da je Beogradu, pre svega zbog srpskih građana u Hrvatskoj, stalo da dođe do potpunog otopljavanja odnosa sa Zagrebom. Prema njegovim rečima i pored problema sa kojim se suočava srpska manjina, Beograd pokušava da ne stvara tenzije. Ohrabrujuća je, kako je istakao, odlučnost predsednika Josipovića da se poštuje Zakon o pravima nacionalnih manjina. Kao osnovne probleme on je istakao uživanje prava na upotrebu srpskog jezika, proporcionalnu zastupljenost u telima lokalne samouprave i javnim službama, pravosuđu i policiji, često ugrožavanje bezbednosti, a u poslednje vreme izražena je, kako je konstatovao, i pojava etnički motivisanih incidenata i govora mržnje protiv Srbije i Srba.

„U školskim udžbenicima Srbi su kvalifikovani kao okupatori i četnici. U pojedinim županijama još nisu registrovane obrazovne ustanove kao škole srpske nacionalne manjine, već kao obrazovne institucije u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku. U elektronskim medijima ne postoji redakcija programa na srpskom jeziku”, nabrojao je Nikolić kao neke od problema, ali je i pohvalio to što je iz budžeta izdvojen novac za obnovu porušenih pravoslavnih crkava. Odgovarajući na ovo Josipović je rekao da neki od problema koje srpska zajednica ima u Hrvatskoj, kada je reč o ostvarivanju ustavnih prava, ima i hrvatska manjina u Srbije.

Veliki napredak je, prema njegovoj oceni, postignut kada je reč o saradnji pravosuđa dve države na progonu počinilaca ratnih zločina, ali i saradnji u oblasti suzbijanja organizovanog i prekograničnog kriminala.

Uz opasku da život ovog trenutka ide ispred politike, jer je saradnja privrednika, naučnika, umetnika i sportista bolja nego ona politička, predsednik Hrvatske je ocenio da je to poruka da dve zemlje mogu više i bolje.

U srpskoj i hrvatskoj delegaciji juče su bili i predstavnici Fakulteta političkih nauka iz Beograda i Fakulteta političkih znanosti iz Zagreba, koji su potpisali sporazum o saradnji ove dve visokoškolske ustanove. 

J. Cerovina

Foto R. Krstinić

Otvorena granica ne može zauvek ostati otvorena

Predsednik Hrvatske se požalio da se zastalo sa rešavanjem pitanja granice dve države. Problem je, kako je objasnio, što dve države imaju oprečne stavove prema tome kako bi to trebalo razrešiti. 

„Razgovori se moraju intenzivirati, a ako utvrdimo da nismo u stanju naći neko kompromisno rešenje imamo iskustvo sa Slovenijom, koje kaže da je u takvim slučajevima, da bi se predupredili svi mogući politički problemi, dobro koristiti određene mehanizme međunarodnog prava. Pitanje otvorenih granica ne može ostati zauvek otvoreno”, zaključio je Josipović.

Hrvatsku, kako je rekao, tišti i pitanje sukcesije. Zagreb nije zadovoljan tempom kojim se sukcesija rešava. Kao posebno problematične izdvojio je problem vojne imovine, kao i imovine bivše federacije i problem arhiva.

-----------------------------------------

Josipović: Nismo osuđeni da zauvek budemo neprijatelji

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović poručio je juče u Skupštini Srbije da dve države i dva naroda moraju, u ime bolje budućnosti, da obnove međusobno poverenje, zatvore istorijske stranice sukoba, da imaju političku volju i odlučnost da zatvore krug sukoba i otvore prostor za istinsko partnerstvo.

„Ne prihvatam da nas naša teška istorija zauvek čini neprijateljima, ili barem stranama koje nikako ne mogu naći zajednički jezik – ne prihvatam beznađe, ne prihvatam defetizam – to su sve izrazi straha, neznanja i nemoći, nedostatka vizije i samopouzdanja”, rekao je on.

Josipović je kazao da dve zemlje moraju da gledaju napred i da se ne mogu iscrpljivati stalnim gledanjem unazad i biti taoci, kako je naveo, onih ljudi ili grupa koje žive od sukoba i od njega politički i finansijski profitiraju.

Josipović je rekao da se zemlje ne mogu iscrpljivati ni u „nezrelim raspravama o liderstvu”, o tome ko je važniji, veći ili jači, što je ocenio besmislenim, već da treba da se teži partnerstvu u razvoju, evropskim vrednostima i ljudskosti.

Tanjug

------------------------------------------

Dačić: Odlučnije rešavati otvorena pitanja

U rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske treba preduzimati odlučnije korake, jer je to u interesu budućnosti naših naroda i država i stabilnosti u regionu, istakao je danas predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić u razgovoru sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem.

U razgovoru je ocenjeno da Srbija i Hrvatska treba da unapređuju političke odnose i podstiču ekonomsku saradnju i kroz zajedničke nastupe na trećim tržištima, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.