Profesori grade jezera na Jelici
Banjica na Jelici – Univerzitetski profesor dr Svetomir Stamenković podigao je vrhunski voćnjak od 6,5 hektara sa 10.600 stabala krušaka, šljiva i jabuka na koti 450, ali se pokazalo da je Jelica na toj visini bezvodna. Nadao se da će je naći u bunaru ali uzalud, iako je uložio velika sredstva i kopao 113 metara u dubinu planine.
– Sa četvoricom suseda želeo sam, zatim, da dovedem vodu sa šest kilometara udaljene Zapadne Morave ali nam je za taj posao, pored novca, potrebno bezbroj dozvola i administrativnih saglasnosti. Na kraju, odlučio sam da u voćnjaku iskopam dve akumulacije, međusobno udaljene oko pola kilometra, i u njima da čuvam vodu za sušne dane – kaže za naš list Stamenković, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za zaštitu bilja.
Manju, koja prima 500 tona vode, već je završio iako to, u planinskim stranama sela Banjice, nije jednostavan pothvat. Lani je, najpre, buldožerom poravnao deo jednog obronka i onda bagerom izdubio akumulaciju.
– Pored mašinskih bilo je potrebno još 30 ljudskih nadnica da bi se izravnale strane u bazenu i folija prionula na tle kako pravila nalažu. Danas, evo, ekipa akademika Milorada Miloradova dovršava dvodnevni posao na zaštiti akumulacije i sad je spremna za punjenje – pričao nam je Stamenković dok smo posmatrali šta majstori čine.
Gradnja akumulacija obloženih folijama od polipropilena koje ne propuštaju vodu prilično je nov postupak u nas. Ova je češke proizvodnje, debljine milimetar i po, i za ovakvu akumulaciju potrebno je oko 700 kvadrata. Postavljanje su izveli radnici male novosadske firme „Integra ideja grupa“, koju vodi akademik Milorad Miloradov, predsednik Akademije nauka, kulture i umetnosti Vojvodine.
– Retenzija kao ova omogućava voćaru stabilnu proizvodnju a izgradnja je racionalna, jer nema betonskih radova, i znatno je jevtinija od drugih. Ovo je relativno nova stvar, do sada smo uradili po par akumulacija u okolini Čačka i Valjeva. Materijal je vrlo kvalitetan, garantujemo da će držati vodu najmanje 15 godina, a večan je ako ne bude izložen suncu, kada postaje krt i puca – kazao je akademik Miloradov za „Politiku“.
Kako, na završetku posla, izgleda domaćinova računica. Svetomir Stamenković veli:
– Folija i rad na postavljanju koštaju 6,4 evra po kvadratu i kad se pribroje mašinski radovi na iskopu i svi drugi troškovi, ulaganje će iznositi oko 10.000 evra. Sa druge strane, prošle godine sam zbog suše samo u prinosu voća izgubio 20.000 evra, i još oko 6.000 zbog sušenja stabala. Odmah je uvenulo više od 300 drveta, a ove godine je prestalo da vegetira još stotinu. Verujem da će se za samo nekoliko godina kroz proizvodnju vratiti novac uložen u akumulacije.
Ovo jezero će biti puno sledećeg marta i ima dotok iz tri smera: od površinskih voda, iz slabašnog potoka u blizini i bunara pored Stamenkovićeve kuće koji može da pruži pet tona za 24 sata. Sa tih 500 tona vode može da se zalije pet hektara odjednom ili jedan hektar pet puta. Domaćin računa da će ova akumulacija, uz dopune vode tokom godine, biti siguran izvor za najmanje dva hektara voća. Drugo i veće jezero (700 tona) na nešto nižoj koti, biće oblagano polipropilenom kasnije, a ima izvor u blizini.
Dovršavanju prve voćarske akumulacije na Jelici prisustvovao je i profesor Agronomskog fakulteta u Čačku i predsednik Saveta za poljoprivredu u Skupštini grada dr Drago Milošević.
– Poljoprivrednici našeg kraja imaju tri načina za obezbeđenje dodatne vode usevima. To su kanal za navodnjavanje podignut pre više od pola veka, ali on nažalost ne radi. Drugi je kopanje bunara na posedima a treći izgradnja ovakvih akumulacija, i zavise od toga da li čovek ima novca. Grad Čačak poseduje čak četiri i po hektara folije od dva milimetra, kupljene pre 15 godina za potrebe deponije, i stoji neraspakovana u skladištu, a bila bi savršena podloga za 50 ovakvih akumulacija. Već dugo zastupam predlog da se taj materijal besplatno, kao subvencija, podeli ratarima, voćarima i stočarima oko Čačka, ali više ni sam ne znam šta je prepreka da se to i ostvari – istakao je Milošević za „Politiku“.